Znate onu pesmu od grupe Sunshine “Žaklina traži stipendiju”? Šalimo se, naravno, ne znamo ni mi. To ne znači da nema devojaka koje traže stipendiju, to samo znači da su zanimljivije one koje traže sponzora.
Veoma popularna tema u Srbiji u poslednjih dvadeset godina su sponzoruše. Na temu sponzoruša je napisano pregršt knjiga, definicija i pesama. Mnogi momci devojku koja ih odbije nepošteno nazivaju sponzorušom, zaboravljajući staru šekspirovsku izreku “Don’t hate if you can’t date”.
Svaka pesma koja se napiše o njima automatski postaje hit. Počnimo sa “Žaklina traži sponzora” (inače, Žaklina iz pesme nije fiktivan lik. I dalje je možete videti po restoranima na Topčideru) pa idemo sve do pesme “Kad riba drolja postane”. Nije se skoro čula numera “Žaklina traži stipendiju” niti “Kad riba štreber postane”.
A šta je stvarno sponzoruša? Definicija ima milion. Devojka koja se oblači na kredit, a skida za keš. Devojka koja izgleda skupo, skupa je, ali ne vredi ništa. Devojka koja se pali na na nešto dugačko petnaest cm, ali od papira (novčanica od 500 evra). Prostitutka s jednom mušterijom. Najveći poznavalac kola, koji nema vozačku. Redovna posetiteljka kafića u ulicama Njegoševoj, Strahinića bana i splavova na rekama.
Ipak, veoma često se dešava da devojku, koja neće da vam bude “riba” samo zato što imate 37 godina i nemate posao, nazivaju sponzorušom. To nije fer! Samo zato što neko ne želi da se zabavlja sa nekim ko u srednjim godinama i dalje parazitira svojim roditeljima ne znači da je sponzoruša.
Svaka žena pored sebe želi sposobnog i vrednog muškarca koji može da se stara o svojim potomcima.
U medijima se sve češće mogu videti članci seksualno isfrustriranih novinara koji bespoštedno nazivaju neke, možda ni krive ni dužne devojke, sponzorušama. I one su nečija deca, ali to nije bitno. Vozi se u kolima od 30 000 evra – sponzoruša. Ima silikone – sponzoruša. Lepa je – sponzoruša. Atraktivno se oblači – sponzoruša. Dotični novinar nema da joj plati koka kolu – sponzoruša.
Veoma često, kada govorimo o drugima, otkrivamo mnogo o sebi. Tako je u jednom izgladnjenom narodu čest slučaj da se svako ko ne deli njegove egzistencijalne muke naziva pogrdnim imenima.
Naravno, nije istina da u Beogradu nema sponzoruša. Ima ih, ali to nisu one devojke za koje ste to mislili. Igračica na splavu nije sponzoruša. Čak, ona solidno zarađuje. I ne znači da je prostitutka ako igra oskudno obučena. To su devojke koje mnogo treniraju i zarađuju oko evra 100 za noć. Naravno, mala je šansa da je doktor nauka, ali verovatno niste ni vi.
