Kada dođete do frižidera sa sladoledima u supermarektu ne možete da se odlučite od bogatstva ukusa i aroma, pa još sve to međusobno izmešano u razno-razne kombinacije. Ali, da li ste ikada videli sladoled sa ukusom grožđa? Da vam pomognemo – niste. I to zato što se on ne proizvodi, a evo i zašto.
Postavlja se pitanje kako je moguće da ne postoji sladoled sa ukusom grožđa, kada ovog voća ima toliko u svetu.
Internetom kruži urbana legenda da je prvi sladoled od grožđa pokušao da napravi slavni sladoledžija Robert Grin još 1876. godine, ali nije uspeo zbog prisustva antocijanina, molekula u samom plodu koji sprečava smrzavanje.
Posle čitavog veka neuspešnih pokušaja, problem je želeo da reši Ben iz slavnog lanca poslastičarnica “Benand Jerry’s”. On se na ovu nemoguću misiju odlučio da bi osvojio Beki, sestru svog poslovnog partnera. Ne znajući tačno šta radi, Ben je počeo da dodaje u sladolednu smesu i opnu (kožicu) grožđa, što je povećalo nivo antocijanina i uzrokovalo stvaranje hladnog krema.
Svoje otkriće je odmah odneo Beki na degustaciju koja se, naravno, potpuno oduševila, a dva tri liza je dala i svom psu. Na njen i Benov šok, pas se posle nekoliko trenutaka srušio i uginuo, a dvojac je tek kasnije saznao kako je grožđe za njih veoma toksično.
Ben je te informacije prosledio farmaceutskoj industriji i vlastima koje 1982. godine zabranjuju proizvodnju bilo kakvih hladnih poslastica od grožđa, a zabrana važi sve do 2028. godine. Zanimljiva priča, ali ne potpuno istinita.
Naime, grožđe (sveže i suvo) jete toksično za pse, ali ne toliko da životinja umre istog trena, a i malo je verovatno da bi se zbog brige za ljubimce zabranila proizvodnja jednog prehrambenog proizvoda, jer bi se na isti način morala zabraniti i čokolada, avokado, suvo grožđe ili smoki.
Osim toga i same činjenice da antocijanin stvarno deluje kao svojevrsni antifriz, sve ostalo možemo smatrati bapskom pričom, a pravi razlog zašto nećete naleteti na sladoled od grožđa je u činjenici da on jednostavno nema prirodan ukus.
Istina, sveže grožđe je slatko i prepoznatljivog ukusa kada se jede u komadu, ali ukus mu uglavnom daje kožica koja se vrlo teško prerađuje i ozbiljno narušava samu teksturu poslastice. Neki proizvođači zato koriste veštačke arome, ali ni to nije najsrećnija opcija pa su oni, kao i potrošači, jednostavno odustali.
idesh.net / vesti-online.com
