Marihuana je u formi suvog lišća ženske biljke Cannabis, sadrži THC (tetrahydrocannabinol) od 3% to 22% i puši se ili pravi kao čaj.
Hašiš je smola od ženske biljke Cannabis, potentniji je od suvog lišća i u zavisnosti od koncentracije varira u boji od crne do zlatno-braon. Može se pušiti ili žvakati.
Ulje hašiša je koncentrat ekstrahovan iz Cannabis biljke, ima visok procenat cannabinoida (od 40-90%) i može se koristiti u hrani.
Kif je prah koji se pravi od dlačica koje se skidaju sa lišća Cannabisa. Može se kompresovati u hašiš ili konzumirati kao prah.
ULIČNI NAZIV
Trava, Gandža, Vutra, Haš i Džoint, Džokavac, Buksna za cigaretu od cannabisa
OPIS I ISTORIJA
Marihuana je naziv za indijsku konoplju (Cannabis) u Evropi i Americi. Cannabis je biljka koja raste na mnogim područijima, a naročito u tropskim predelima. Lišće ženske biljke, kao i cvetovi se mogu pušiti ili pripremiti kao čaj. Smola biljke je potentnija i u toj formi zove se Hašiš.
Postoje tri vrste kanabisa – Cannabis sativa, Cannabis indica i Cannabis ruderalis. Biljka kanabisa korišćena je hiljadama godina u medicinske i zabavne svrhe, pogotovo u područiju Kine i Srednjeg Istoka. Kineske pismene beleške govore o Cannabisu još 28 godine pre nove ere, a pretpostavlja se da je korišćena i hiljadama godina pre toga.
THC zajedno sa kokainom i nikotinom je skoro identifikovan u Egipatskoj mumiji koja potiče od 950 godine pre nove ere. Već 1840 rekreativne droge bile su u upotrebi u umetničkim krugovim Francuske, ali su postale masovno popularne u USA, a zatim i u Evropi tek 60-ih godina sa Hippy pokretom (Erowid, 2009; Knežević-Tasić, 2009; Kuhn, Swartzwelder, Wilson, Foster, & Wilson, 2003).
ČINJENICE
– Ne postoji ni jedan smrtni slučaj direktno prouzrokovan konzumiranjem kanabisa (Smrtnih slučajeva godišnje – Duvan: 430.000, Alkohol: 85.000, Aspirin: 7500, Kofein: 1000-10.000)
– Moglo bi se umreti od THC-a kada bi se inhaliralo 15.000 jointa za 20 min
– Od svih droga zajedno, najviše tinejdžera i dece je u programima odvikavanja od kanabisa (oko 3% dobrovoljno)
– Marihuana može i tri dana po konsumiranju uticati na lošu koordinaciju, reflekse i memoriju
– Iako marihuana nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana
– Kanabis ne stvara fizičku zavisnost, a psihička zavisnost (ako se tako može nazvati) je u rangu sa potrebom za gledanjem TV-a
– Rezultati jednog istraživanja iz 2005. pokazuju da marihuana stimuliše razvijanje moždanih ćelija
– Ne postoji ni jedan dokaz o tvrdnji da marihuana izaziva rak pluća
– Marihuana ne podstiče ljude na nasilje
– Vozači pod uticajem THC-a voze opreznije i sigurnije
ZABLUDE
– Od marihuane umiru moždane ćelije – ova tvrdnja je zasnovan na istraživanju tima američkih naučnika (1974) pri kom su majmunima upumpavali dim, bez kiseonika, od 63 jointa u 5 minuta svaki dan pri čemu su im mozgovi atrofirali i umrli
– Marihuana je put ka teškim drogama – Ne postoji apsolutno nikakav dokaz za ovu teoriju. Zključujući ovim principom bi i mleko moglo biti put ka teškim drogama, svako ko je završio na teškim drogama je pio mleko. Samo 1 od 104 korisnika marihuane je probao kokain, a manje od 1 heroin.
DELOVANJE
Reakcije na marihuanu su individualne, tako da se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe. Što su droge prirodnije (nastale iz prirodnih izvora, naspram sintetičkih koje su nastale u laboratoriji), to je obično veći prostor otvoren za individualne razlike u njihovom dejstvu na čoveka. Hemijski regulisane droge proizvode uniformnu reakciju kod konzumenata, tako da je delovanje drugih faktora (kao što su ličnost, situacija, okruženje itd.) minimalno. Kod marihuane, ovi faktori igraju bitnu ulogu.
Od neprijatnih doživljaja, marihuana može izazvati muku, vrtoglavicu, nesvesticu, osećaj težine u ekstremitetima, motornu uznemirenost itd. Zabeleženi su i fenomeni depersonalizacije i derealizacije, dok je kod dobrog raspoloženja i iskustava marihuana faktor koji pojačava stanje euforije, sreće i dobrog raspoloženja.
Nekada se može javiti specifično cepanje svesti, što znači da se osoba deli na JA koje doživljava i JA koje posmatra (observirajuće JA), to dovodi do toga da na primer osoba može doživljavati neke zastrašujuće doživljaje, kao na primer paranoidne ideje, a i istovremeno im se smejati. Takođe, iskusni korisnici marihuane naučili su da kontrolišu njeno dejstvo, te mogu delovati potpuno uobičajeno drugim ljudima, dok su pod dejstvom i većih količina (Knežević-Tasić, 2009).
Pamćenje i pažnja su funkcije koje su najosetljivije na dejstvo THC-a, kako u aktuelnim efektima, tako i kao posledica trajnijeg korišćenja marihuane. Osim što su ove funkcije podložne dugotrajnim promenama kod redovnog konzumiranja THC-a, postoji i produženo dejstvo marihuane na učenje i pamćenje, neposredno nakon korišćenja, tako da više kognitivne funkcije ostaju oštećene jedan ili više dana i nakon samo jedne konzumirane doze (Kuhn, et al., 2003). Ovde valja istaći da osoba koja koristi marihuanu svaka 3-4 dana je zapravo konstantno oštećenih sposobnosti pamćenja ali se isto (“oštećenje“) značajno umanjuje, ako se te sposobnosti redovno koriste.
Često za vreme trajanja dejstva marihuane, osoba ima doživljaj spoznaje i fantastičnih uvida u život i njegove istine, dok po prestanku dejstva na njih postoji delimična ili potpuna amnezija, koja kako kaže Dr Knežević-Tasić „brani od toga da osoba shvati da su nažalost ova ,,genijalna otkrića’’ u stvari banalne činjenice svakodnevnog života“ (Knežević-Tasić, 2009). Ipak, ostaje otvoreno pitanje ovog mističnog doživljaja i njegove vrednosti i motivacionog uticaja na pojedinca.
POZITIVNI EFEKTI
– Antiupalni procesi
– Antivirusni procesi
– Usporava i/ili onemogužuje rast i umnožavanje malignih i benignih ćelija kancera
– Analgetički efekat (smanjuje bol)
– Snižavanje krvnog pritiska (smanjivanje krvnih sudova koji dovode krv do ćelija kancera)
– Kreativno razmišljanje, apstraktno mišljenje i tok ideja olakšano teče
– Osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost
– Drugačiji ugao gledanja na stvari
– Snažnije doživljavanje pojedinih aspekata, kao što je muzika
– Opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja
NEGATIVNI EFEKTI
– Muka, suvoća usta, problemi disanja, znojenje i sl.
– Snižavanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca
– Nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja), nekada i fizičke koordinacije
– Preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd)
– Osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha (individualno)
– Osećaji konfuzije, izgubljenosti, nemogućnost koncentracije i rasuđivanja
TRAJNE POSLEDICE
– Dugotrajnije pušenje marihuane dovodi do problema sa plućima i grlom, hroničnog kašlja, većeg rizika od respiratornih infekcija i oboljenja grla
– Sa dugotrajnijim korišćenjem osećaj euforije postaje ređi, a osećaji anksioznosti češći
– Hronična i česta upotreba marihuane može dovesti do razvoja depresije koja može biti veoma ozbiljnog intenziteta
MOGUĆNOST SMRTNOG ISHODA
Ne postoji evidentiran ni jedan smrtni slučaj kao direktna posledica konzumiranja marihuane. Postoji mogućnost izazivanja nesreća zbog umanjene mogućnosti procenjivanja.
OVAJ ČLANAK JE NAPISAN U EDUKATIVNE SVRHE. POSEDOVANJE I UPOTREBA MARIHUANE JE PO ZAKONU REPUBLIKE SRBIJE PREDMET KRIVIČNOG KAŽNJAVANJA.
5 ZNAKOVA GENIJALNOSTI: Da li se pronalazite?
BEKSTVO OD LEKA: Zavera protiv kanabisa, farmakomafija odlučuje između života i smrti!
MUP Srbije stavlja zaplenjenu marihuanu na aukciju?
studentskivodic.com
