“Mama, da li bi htela da budeš mršava?”
Moja osmogodišnja kćerka me pitala, a ja sam ostala bez teksta. Uhvatila me nespremnu, i prvo što mi je prošlo kroz mozak je: “Da li sam nekad rekla da želim da budem mršava?”
Ali, kad malo bolje razmislim, ovo pitanje i nije došlo “kao grom iz vedra neba”. Ona odrasta gledajući kako vežbam i kako pričam o zdravoj hrani. Normalno da je pomislila kako želim da smršam.
Gledam je i tačno znam šta ću joj odgovoriti. Dok odgajam tri mlade kćerke, pokušavam da ih oblikujem tako da nikad nemaju telesni kompleks, niti da se osećaju neadekvatnim pored nekog drugog ili da gledaju u neku devojku i požele da izgledaju upravo tako.
Želim da moje devojčice cene zdravlje. Želim da poštuju svoje telo i osiguraju da ih drugi poštuju.
Želim da moje kćerke svoje zdravlje stave u prvi plan, neprekidno radeći na tome da postanu bolja verzija sebe u duhovnom, fizičkom i emocionalnom smislu.
Vidite, ja znam da se moje kćerke neće sećati da li sam nosila S, M ili L kroj haljine. Da li sam mogla da izdržim ceo trening ili da odbijem ponuđenu čokoladu? Neće se sećati da li sam imala padova i uspona na poslu… Nadam se da će se sećati koliko sam se hrabro držala svojih principa. Koliko sam bila jaka u pojedinim situacijama i koliko sam snage imala za njih, kuću, muža…
Jer, sutra, kada im se desi u životu da posrnu, nadam se da će ustati i ponovo se boriti jer je njihova majka uvek tako radila!
Gledam u njene krupne oči koje me pažljivo posmatraju: “I mama, da li želiš da budeš mršava?”
“NE, mama samo želi da bude zdrava i jaka!”
Tada me zagrlila i prošaputala: “Onda i ja želim da budem jaka kao i ti.”
