Bajanje za prizivanje ljubavi: Svako od nas se sasvim sigurno našao u situaciji koja je na prvi pogled mogla da se reši samo uz pomoc magije. Svako je bar jednom poželeo da mahne stapićem…
Bajanje nije iskorenjeno
Među vlaškim slanovništvom u isločnoj Srbiji tradicija mađijanja je veoma snažna. Magija se tamo praktikuje s ciljem da se reše neki opipljivi problemi, da bi dobro rodila njiva, da bi se pronašao partner nekom ko nema sreće u ljubavi ili čak da bi se izlečila neka bolest.
Svako od nas se sasvim sigurno našao u situaciji koja je na prvi pogled mogla da se reši samo uz pomoc magije. Svako je bar jednom poželeo da mahne stapićem, da izgovori nekoliko magičnih reći i time reši problem koji ga muči. Verovatno i sami znate da magija postoji i izvan romana, prisutna je u svakodnevnom životu ljudi, samo sto se ne barata štapićem, već verovanjem.
Među vlaškim stanovništvom u istočnoj Srbiji tradicija mađijanja je veoma snažna, ukorenjena u starom prethrišćanskom verovanju. Naime, magija se tamo svakodnevno praktikuje s ciljem da se reše neki opipljivi problemi. Baja se da bi dobro rodila njiva, da bi se pronašo partner nekom ko nema sreće u ljubavi, ili čak da bi se izlečila neka bolest. l to zaista deluje.
Neki znaju više, a neki manje. Smatra se da su neki ljudi predodređeni da razumeju više, nadljudske sile i da u kontaktu s njima mogu da proizvode magijska dejstva. Oni su u istoriji imali ulogu seoskih mudraca i vračeva koji su svojom mudrošću i domišljatošću vodili zajednice kroz probleme koji se nisu mogli rešavati kao u gradovima. Govorimo o sredinama koje su dosta dugo bile izolovane od savremene medicine, informacionih tokova i tehnološkog napretka, tako da su načini snalaženja u teskim situacijama neminovno drugačiji.
Bajanjem našla muža
Neposredni primer delovanja magije je slučaj nesrećne devojke iz okoline Majdanpeka. Stasala je za udaju, ali niko nije obraćao pažnju na nju, pa je s roditeljima došla kod baba Viseljine, poznate vračare, da traži pomoć. Baba je odmah zamađijala neke predmete. Dala ih devojci i rekla joj kako da ih koristi. Obajanim česljem je morala da se češlja svako jutro i da izgovara određene stihove, da nosi haljinu od tkanine koju je baba Viseljina zamađijala … Takođe, devojci je naloženo da ni slučajno ne propusti vašar u svom selu, ali da nipošto ne gleda u zemlju. Devojka je sve to poslušala i veoma brzo našla supruga. Viseljina je kasnije otkrila šta je želela da postigne. Devojka je bila previše stidljiva i povučena, nije obraćala paznju na svoj izgled i savetima koje je dobila magicno se promenila.
Najvažnije je verovanje
Verovanje u sudbinu, zapisanu i zagarantovanu, leži u suštini svih rešenja. Svaka nevolja i nesreća se smatraju odstupanjem od tog usuda, pa je zadatak vrača da savetima ili neposrednim bajanjem vrati stvari u početno stanje. Onaj ko dode po lek, očekuje da će ga dobiti, baš tu i tada. Bajanjem i ubedljivim, optimističnim tekstom vlaske basme osoba s problemom dobija nadu i, jos bitnije, veru da će sve biti bolje. I kako da se to ne ostvari? Čak i ljudi koji ne razumeju vlaški jezik dolaze kod vračara. Rustika prastarih običaja, koji su se održali do danas, uliva im sigurnost.
Magija kod Vlaha ima razne oblike i različite načine primene. Tekstovi variraju od sela do sela, ali suština je uvek ista, delovanje na sam tok ljudskog života radi njegovog unapredenja.
Demoni, vile, veštice i zmajevi, sveci i vampiri tu su samo da bi objasnili ili poboljšali događaje iz svakodnevice.
Verovanje u magiju je važan element, koji profil i mentalitet vlaškog naroda čini još za nijansu veselijim i šarenijim, ljubaznijim i toplijim.
Milica Spasić / pogleduzvezde.blogspot.rs
