“Ne motam ovaj pasulj, već motam moga (izgovori se ime voljenoga).” Krpice sa zrnevljem se potom vežu uz telo ispod pojasa i izgovori sledeća bajalica:
“Ne vezujem ovaj pasulj uz telo, već vezujem moga (opet se izgovara ime kandidata) da njegova ljubav bubri za mnom kao ovaj pasulj za mojim pojasom.”
Najzad priđe se ognjištu, odvežu se krpice sa pasuljom i svaki put kada se po jedan zamotuljak baci u vatru, hukne se i izgovori bajalica:
“Iz mene huka, iz (izgovori se ime voljenog) muka. Kako ovaj pasulj puca, tako srce (opet se izgovori ime kandidata) za mnom kuca.”
Prsten umrlog od davnina je poznat kao “pouzdano” pomagalo u mnogim “vračkama”, ne samo ljubavnim. On se čuva kao najveća svetinja i koristi se u situacijama kad njegov vlasnik više ne vidi drugi izlaz iz svojih nevolja.
Naravno, i u ljubavnim vradžbinama prsten je “posljednja nada” potencijalne udavače ili đuvegije koji nikako ne može da se oženi.
Čini se bacaju na sam dan Đurđevdan tako da se uluči prilika da se kandidat ili kandidatkinja za brak pogledaju kroz “mrtvakov prsten” (burma ili prsten koji je za života nosio neki pokojni rođak). Na taj način, veruje se da će njegov ili njen lik biti zarobljen za sva vremena.
U nekim krajevima naše zemlje izgovara se i sledeća bajalica:
“Kao što ovaj prsten mrtvak više ne može da nosi, tako ni ti više ni jednu ženu (ni jednog muškarca) da ne pogledaš”.
Iako se tvrdi da “gledanje kroz mrtvakov prsten” ne može da omane, uistinu nije pouzdano utvrđeno da li je to zaista tako.
Postoje i posebne vračke za pripadnike muškog pola uz pomoć kojih nasigurno mogu da vežu neku ženu.
U tu svrhu potrebno je upecati (ili kupiti na ribljoj pijaci) morunu i staviti je u nedra na desnu stranu e sačekati da ugine. Posle toga ribu treba peći do ugljenisanja. Riba se onda, sitno istuca drvenim čekićem i samelje da ostane samo prah. Taj prah stalno se nosi sa sobom u lanenoj vrećici i čeka zgodna prilika da se sipa evojci u piće ili kafu. Sa sipanjem se , naravno, ne preteruje, jer bi se to preimetilo.
Po verovanju “opčinjena” žena trčaće kao luda za muškarcem koji ju je tako vezao.
U istočnim krajevima Srbije, umesto “mrtvačkog prstena” upotrebljava se šupalj kolačić (kolač umešen u obliku prstena) u koji se , prilikom mešenja, sipa mleko iz leve sise žene koja doji muško dete.
“Vračka” se može spraviti i uz pomoć rose sakupljene pred zoruĐurđeva- dne. Ta rosa mora da se sakupi na mestu “gde vile igraju kolo”, što može da bude veoma opasno s obzirom da kažu upućeni, vile ne vole da ih neko posmatra dok one igraju. Verovatno zbog toga što su one prave lepotice, a u kolu su potpuno gole, pa postoji opasnost da im muškarac «sretne pogled» i tako zauvek zarubi (postaju smrtne ali im ostaju moći, pa moraju da ispunjavaju svaku želju svom gospodaru).
KAKO ONEMOGUCITI LJUBAVNIKA
Ako bračni drug želi trajno da «veže» muža – švalera ( ženu – švalerku) potrebno je da iščupa dlaku iz svoje kose ( po mogućnosti dužu), uvuče u šivaću iglu i prošije kroz neki deo odeće koju stalno nosi. Veruje se da posle neće pogledati više ni jednu drugu ili drugog.
Postoje verovanja da se neko može “vezati” ako se navede da na Đurđevdan prođe kroz “razdvojen predmet”. U tu svrhu radi se sledeća magija:
S jedne strane puta postavi se jedna cipela (uvek se postavlja prvo desna), a sa druge leva. Kad onaj kome je vradžbina namenjena prođe kroz razdvojen predmet, cipele se odmah sastavljaju i bacaju u reku.
Ovo verovanje povezano je, verovatno sa sujeverjemda se nikada ne prolazi ispod duple bandere ili ispod raširenih merdevina.
Ipak, najsigurniji nacin da se neko trajno vežeje da mu se da da nešto pojede ili popije (vec je legenda da se sipa u kafu sasušeno i istucano krilce slepog miša)!. U tu svrhu koristi se obicno jabuka u koju je kanuto tri kapi krvi iz malog prsta leve ruke.
Krv se može kanuti i u kocku šećera ili u kolačić, posebno onaj koji je umešen u obliku prstena.
Veče u oči Đurđevdana devojke u nekim selima Srbije imaju običaj da huknu u prvi i poslednji zalogaj hleba koji su jele i sa ogledalom i iverom od praga, stave ih pod jastuk. Ako im momak “dođe na san”, zasigurno će biti njen.
Vrlo poznata ljubavna amajlija je maslačak
Taj cvetić se uzbere i ispresuje, a potom, pažljivo stavi između dva komada papira i uvije u maramicute stalno nosi sa sobom. Ova amajlija se nosi u levom džepu i uz njenu pomoć, veruje se, moguće je «osvojiti» devojku ili momka koji vam se dopada. Ako se “posao svrši”, amajlija se čuva do sklapanja braka, a onda se pažljivo zakopa ispod kućnog praga ili u ružičnjak.
KAKO UKRASTI TRAG
Ako matora devojka ili matori momak požele da sebi nađu parnjaka, potrebno je da se u ponoć uoči Đurđevdana ( ili nekog drugog «jakog sveca») okupaju i odu svečano obučeni u crkvu i tamo poklone novokupljenu stvar.
Za ovo sme da zna samo sveštenik ili crkvenjak i u vreme posete crkvi ne sme se ni s kim razgovarati (čak ni sa sveštenikom ili crkvenjakom!), a za žene važi pravilo da ovu magijsku radnju ne čine dok imaju menstruaciju ili krvare iz drugog razloga.
“Babe” tvrde da je najjača vračka sledeća:
Iskopa se, vrlo pažljivo, trag voljene osobe koju je ova ostavila u zemlji i odnese kući, te se zakopa pod sopstveni prag.
Za ovu vračku, navodno ne postoji kontra vradžbina, pošto se po zakopavanju, zemlja dobro utaba i trag se, što je i normalno, izgubi!
Međutim ovo vezivanje je i najteže za izvesti, jer nije ni malo jednostavno da se neko neprimetno prati i onda ukrade trag.
Također, vračka je veoma nepraktična u današnje vreme, kada su gotovo svi putevi asfaltirani, a teško da bi neko dobrovoljno pristao da nagazi u vreo asfalt i ostavi svoj trag!
