Zašto smo često skloni da za neverstvo okrivimo treću osobu? Kada smo povređeni, želimo da nekoga optužimo za sve, bez potrebe da ga razumemo.
Neverica, šok, ljutnja, razočaranje. To su obično emocije koje se javljaju posle saznanja da nas je partner prevario. I dok se nižu pitanja zašto, kako, gde i s kim, u povređenosti neretko prva strada osoba sa kojom nas je partner prevario. Treća osoba, pogotovo ako je u pitanju žena, optužena je da gradi sreću na tuđoj nesreći i etiketirana kao rasturačica brakova.
Prijatelji, porodica, bliža i dalja okolina, obično dodatno, iako nesvesno, potpaljuju vatru. Pljušte pogrdne reči i omalovažavanje dok se pitamo kako je moguće da je prevario „onakvu ženu“ sa „ovakvom rospijom“. Nije mnogo drugačije ni kad je prevareni muž posredi. Jedino što tada u igru ulazi i fizički obračun, pa se ponekad problem “rešava” nasiljem.
Sagovornica “Života plus”, psiholog Željka Kurjački otkriva zbog čega smo skloni da za prevaru okrivimo treću osobu.
Kada smo jako povređeni, želimo da imamo nekog koga možemo da okrivimo bez potrebe da ga razumemo. Treća osoba je neko koga najčešće uopšte ne poznajemo ili je znamo površno. Ona za nas nema lice i nema svoju priču. Zbog toga je lako na nju isprojektovati najgore čega se plašimo. Zamišljamo je kao čisto zlo – proračunatu ženu koja zavodi muškarca ne obazirući se na to koga će povrediti. Nije retka situacija ni da partner pokušava da spere krivicu sa sebe okrivljujući treću osobu – kaže psiholog.
Čak i kad ljubavnicu ne zamišljamo kao čisto zlo, zameramo joj nedostatak morala i obzira. Govorimo kako je svesno ušla u vezu sa zauzetim, pa mora i da snosi deo odgovornosti za svoje postupke. Druga strana medalje je da je i ljubavnica u tom trouglu često povređena.
Situacija da neka žena ulazi u vezu sa oženjenim samo da bi rasturila njegovu porodicu je veoma retka, iako je mi gotovo uvek tako zamišljamo. Ona ili ne zna da je on oženjen ili mu veruje kad kaže da je nesrećan u braku. Niko sebe ne zamišlja u ulozi druge žene kada razmišlja o svom ljubavnom životu. Čak i kad saznamo da je osoba sa kojom smo ušli u vezu zauzeta, nije lako prekinuti. To najčešće saznamo kad su snažne emocije već upletene i nalazimo mnogo načina da pred sobom opravdamo zašto i dalje ostajemo u vezi. Kad se prevara otkrije, ljubavnica je takođe povređena i najčešće ostavljena. S obzirom na okolnosti, teško da ljubavnicu našeg muža možemo videti kao prijatelja, ali nam gotovo sigurno nije neprijatelj već najčešće neko ko će zajedno sa nama biti povređen – primećuje psiholog.
Kad proradi adrenalin, teško je razmišljati o osećanjima druge osobe. Neki ljudi veruju da se prevara ne bi ni dogodila da treća strana nije umešala prste. Potvrđuje to i rasprava na internet forumima:
Svakako da muškarca treba kazniti za prevaru, ali i ljubavnicu treba staviti na stub srama što je uopšte dovela do toga da oženjen muškarac razmišlja da prevari ženu – piše jedna ogorčena forumašica.
Da niko, ipak, ne može biti zaveden protiv svoje volje, upozorava naša sagovornica, ističući da smo sami odgovorni za to ko nas je privukao i još više, šta smo uradili po tom pitanju. Jer, kad nas neka osoba seksualno privuče, svesni smo gde to obično vodi.
I pored toga, nastavljamo da fantaziramo o toj osobi, iniciramo ili ne izbegavamo susrete i tako se sve više emotivno vezujemo za nju. Razlog zbog kog to ne prekidamo je jednostavan – ne želimo jer je osećaj previše dobar. Tako dolazimo do toga da “budemo zavedeni”. Čak i kad nas neka osoba veoma intenzivno privlači, imamo svu sposobnost ovog sveta da se ne upustimo u vezu sa njom. Ali, tada obično smišljamo opravdanja kako bismo uradili ono što želimo. Na primer, čekamo trenutak kada ćemo se posvađati sa partnerom ili neku njegovu “grešku” koja je dovoljno dobar “razlog” da ga prevarimo. Kad to već uradimo, ponekad pronalazimo opravdanja za svoj postupak, bilo da je to okrivljavanje partnera ili treće strane – objašnjava psiholog.
Ipak, okrivljavanje treće osobe i opravdavanje partnera retko može doneti nešto dobro.
Nekad je potrebno da prođe vreme da se oba partnera smire i razmisle o svemu, kako bi im postalo jasno zašto je do toga došlo. Često je potrebna i pomoć terapeuta. Vrlo brzo postaje jasno da okrivljujući treću osobu, partner sa sebe skida svu odgovornost i time praktično daje sebi dozvolu da slično ponovi u budućnosti – upozorava psiholog.
