Kako se polovi “bore” sa navikom u ljubavi, ko je skloniji da je “leči” prevarom, razlazom, pokušajima da se vrati “stara strast”? Da li to zavisi od ličnosti, od veze, od shvatanja ljubavi, vaspitanja, okolnosti…?
– Neverstvo, pokušaji da se oživi strast, burne svađe i slični manevri za unošenje promena u vezu mogu samo privremeno da donesu uzbuđenje, ali suštinski neće rešiti problem sa ljubavlju koja se doživljava kao navika. Takve vrste ponašanja mogu da budu zgodan odušak, ali mogu jako i da zakomplikuju osnovni problem. Vrlo često se događa da neuspeh u sprovođenju promena načini ozbiljnu psihološku štetu. U ovom slučaju može da nas navede na pogrešan zaključak da je naš uticaj na kvalitet veze minimalan, a da je veza osuđena na propast. Muškarci i žene u zavisnosti od njihove socijalne uloge donekle različito reaguju na ljubavni odnos koji ima karakterstike navike. Ženama se pripisuje veća odgovornost i ulaganje u ljubavne odnose, a neretko i one same misle da su odgovornije, pa samim tim ulažu više truda. Taj trud, međutim, može biti kontraproduktivan ako dominiraju zamerke partneru. S druge strane, muškarcima se češće pripisuje da izbegavaju suočavanja sa problemima u vezi, ili ih negiraju. Ali od generalizacije ove vrste nemamo direktne koristi kada je konkretna veza u pitanju. Jedini pravi afrodizijak za posustalu ljubav koja se doživljava kao navika je prava ljubav. U tom smislu prihvatanje našeg dela odgovornosti je neophodno ako želimo promenu. Prava ljubav je odnos davanja i primanja, osoba kroz takav odnos raste i razvija se na veoma jedinstven način. Ono što je ključno u toj promeni je rast kapaciteta za ljubav i bliskost, a time zadovoljstvom ispunjen život.
Koliko su brz životni tempo, otuđivanje, nedostatak vremena, posvećivanje deci, “krivi” za ovakve pojave?
– Život je u savremenim uslovima prilično ubrzan, što zapravo znači da je ispunjen mnogobrojnim, često trivijalnim, ali “nezaobilaznim” aktivnostima. Zahtevi koji se stavljaju pred osobu da dostigne nametnute standarde stvaraju svojevrstan pritisak i vrlo komplikuju naše socijalne uloge. Postati savršen profesionalac, savršen roditelj, savršeno izgledati, sa pažnjom negovati prijateljske odnose, održavati profile na socijalnim mrežama i naravno imati savršenu vezu. Međutim, iako nam je nametnuto kako bi ljubavni odnos trebalo da izgleda, svako od nas može da preispita i promeni svoja uverenja, ponašanje i vezu. Činjenica je da sve što je važno u našem životu zahteva posvećivanje, koncentraciju, vreme. Zadatak nije nemoguć ako odustanete od savršenosti, otklonite emocionalne blokade, napravite prioritete i na taj način preuzmete kontrolu nad sopstvenim životom. Nije lako, ali je izvodljivo.
Da li postoji način da se spreči pretvaranje ljubavi u naviku?
– Uz trud i posvećivanje vezi moguće je prevazići problem ljubavne navike. I mada su mnogi skloni da mistifikuju bliskost, zajedništvo i ljubavne veze, postupci koji mogu dovesti do iznenađujuće dobrih rezultata često su zapanjujuće jednostavni. Istraživanja psihologije parova izdvajaju bitne faktore uspeha i trajanja veze. Pojedini stručnjaci tvrde da će neki od trivijalnih detalja iz partnerovog života sa velikim uspehom predvideti trajanje veze. To se odnosi, npr., na poznavanje patnerovog omiljenog filmskog žanra, kojoj istorijskoj ličnosti se divi, ili koju veličinu odeće nosi. Ako znamo takve detalje iz života osobe koju volimo, tvrde psiholozi, veće su šanse da iskreno komuniciramo i izgradimo dugotrajan i čvrst odnos. Takođe, parovi koji su dugo zajedno, osećaće veću međusobnu privlačnost ako imaju zajedničke planove. Planiranje odmora, putovanja, vikend izleta, novi hobiji, druženje sa prijateljima, mogu održati ili čak vratiti uzbuđenje koje je vladalo na početku veze. I ne zaboravite, ako želite da veza opstane, negativni komentari upućeni partneru, kao što su kritika, neptrpeljivost ili prezir, neće vam pomoći u tome. Kritika je pogubna za vezu i da biste popravili štetu koja ona nanosi potrebno je da partneru uputite bar nekoliko pozitivnih komentara. Lepa reč prihvatanja čuda može da učini za vezu. Ovo su samo neke od praktičnih strategija, zasnovanih na psihološkim istraživanjima, koje pokazuju kako se ljubav može spasiti od navike.
Da li ljubav koja postane navika može da “preživi”?
– Ljubav koja postane navika je znak da je veza “zaglavljena” i takvo stanje može dugo da traje. Održavanjem ljubavi koja je postala navika partneri propuštaju priliku da imaju kvalitetan zajednički život ili da potraže sreću sa nekom drugom osobom. U svakom slučaju, propuštaju priliku da budu hrabri, da tragaju, grade svoj život i svoju sreću.
Postoji li način da se navika ponovo “pretvori” u ljubav, odnosno da se sve vrati na staro?
– Kao što je za građenje veze potrebna odluka, tako je i za njen opstanak i transformaciju takođe potrebna odluka. Ponovo naglašavam da ljubav koja se doživljava kao navika nije ravnodušnost. Potencijal zajedništva i prave ljubavi samo je blokiran strahom od gubitka, strahom od samoće, ili osude okoline. Ovi strahovi su moćna prepreka pronalaženju mogućih rešenja, guše partnersku komunikaciju i u krajnjoj liniji guše ljubav. Odluka da se veza sačuva, ali i da se prevaziđu neslaganja i nezadovoljstva, često uz pomoć terapeuta, prvi je korak u preuzimanju odgovornosti i nalaženju rešenja. Zajedništvo pruža nova životna iskustava i ponekad olakšava prevazilaženje prepreka, razlika i strahova. Često je to dugotrajan i težak proces, ali blagotvoran za osobe koje su odlučile da se menjaju i da menjaju svoju vezu. Može se uspeti i sve vratiti na staro, ali je potrebna obostrana želja, upornost i mnogo strpljenja.
novosti.rs
