LJUBAVNA statistika kaže da čak svaki treći par barem jednom u toku veze upadne u montoniju, ljubav postaje navika, ustaljeni i predvidivi događaji zamenjuju strast i uzbuđenje, osećanja postaju mlaka, a svakodnevne obaveze jedino što proživljavaju.
Šta se to dogodi da dvoje koji su se ludo voleli upadnu u mrežu dosade, prestanu da iznenađuju i uzbuđuju jedno drugo, postanu predvidivi, sami čak i kada su zajedno?
Da li se to ljubav samo sakrije ili zauvek nestane u užurbanoj svakodnevnici, „jurnjavi“ za novcem i obavezama…? Da li se to događa bez najave, ili je ipak moguće pročitati „znakove“ i sprečiti da veza ne postane nešto što nismo želeli? I ako, ipak, postane, da li je moguće vratiti se na staro, „naterati“ ljubav da ponovo bude jaka, strasna, važna, pokretačka snaga koja nam je davala „vetar u leđa“? Ko je kriv za to, ko treba da preuzme odgovornost i kako krenuti u „misiju spasavanja“? Da li neke ljubavi uopšte vredi vaditi iz „kolotečine“ i kako da znamo da li je naša jedna od njih?
Na ova i mnoga druga pitanja za čitaoce Života Plus odgovara psiholog Sanja Stanić.
Da li je navika veza u kojoj je nestalo bliskosti, intime, strasti, a seks postao automatizam, ili ga uopšte nema, odnos koji je uljuljkan, u kojem se sve unapred zna, u kome nema izazova niti nedoumica…?
– Ljubav kao navika opisuje vezu u kojoj se partnerstvo na neki način shvata “zdravo za gotovo”. To je faza odnosa kada je već odavno nestala čar novog i nepoznatog u otkrivanju partnera i partnerske veze. Svakodnevni odnos karakterišu stabilni, uobičajeni, dobro poznati, krajnje predvidljivi obrasci ponašanja. Sve je prilično sigurno i ušuškano, ali ono što izvesno nedostaje je zadovoljstvo, uzbuđenje i strast. S druge strane, ljubav kao navika često pogrešno biva posmatrana kao odnos u kome je umesto ljubavi zavladala ravnodušnost. Međutim, ljubav kao naviku karakteriše, pre svega, intenzivan strah od gubitka osobe i kraha veze koji je snažniji od osećanja naklonosti, zajedništva i brige za dobrobit partnera. Drugim rečima, ljubav nije nestala, ali postoji nezadovoljstvo i izražen strah od gubitka veze ili voljene osobe. Takvim parovima definitivno je potrebna promena, ali često nemaju kapaciteta da razvijaju i menjaju svoj odnos, pa se takve veze uglavnom teško izvlače iz monotonije.
Koji su sigurni znaci da je ljubav postala navika? Kako izgleda takva veza, kako se “prepoznaje” takav par?
– Prirodno je da zaljubljenost ne traje večno. Idealizacije koje prate zaljubljenost vremenom blede i ustupaju mesto realnim osobinama partnera. U tom procesu dolazi do redefinisanja odnosa. Da li će partnerski odnos postati zrela ljubavna veza, ili će partneri otrežnjeni realnošću zaključiti da njihovo zajedništvo nema budućnost, pod uticajem je različitih faktora. Mnogobrojna istraživanja i teoretičari ljubavi pokušavaju da daju odgovor koja su to presudna obeležja ličnosti i okolnosti koji će vezu odvesti u jednom ili drugom pravcu. Međutim, jedno je sigurno, kao i svi drugi važni životni domeni, ljubavna veza traži vreme, trud i posvećivanje. Vremenom zanemarene razlike, nerazrešena sitna nezadovoljstva, odricanje od odgovornosti, nerealistična očekivanja od partnera i veze vode pasivizaciji, stalnom nezadovoljstvu i pogodno su tlo da ljubav postane navika. Takav odnos je blokiran u neodlučnosti, niti se raskida, niti se menja. Sve zavisi od partnera, osobina njihovih ličnosti, vaspitanja i okolnosti, ali se veza koja je postala navika lako “primećuje”, oseća i ne prija nikome.
Istraživanja pokazuju da mnogo ljudi ostaje u “mrtvim” vezama upravo iz navike. Zbog čega smo skloni da “trpimo” i da li smo sposobni da shvatimo koliko i čime smo tome doprineli?
– Ako, na primer, imate snažno uverenje da postoji samo jedna prava ljubav, kakav izbor imate? Ostaćete u lošoj vezi, ma koliko vam bilo jasno da je ona nepopravljiva, jer druga “ne može” da se dogodi. Ako, pak, imate uverenje da je neophodno da vaša ljubavna veza svakog dana bude ispunjena uzbuđenjem i dokazima ljubavi, realnost će vas ubrzo demantovati a vi ćete možda pomisliti da je vaša ljubav samo navika. U skladu sa tim, uverenje da je ostati sam nešto što je užasno i nepodnošljivo sasvim sigurno će vas držati u poziciji trpljenja i istrajavanja u neodgovarajućoj vezi. Ovo je samo jedan od mnogih scenarija koje može kreirati ljubavni odnos koji je postao navika. Nezadovoljstvo je relativno niskog intenziteta, a strah od novog početka izražen i zaista nije lako naći motivaciju za promenu takvog stanja. Osim toga, odgovornost se najčešće prebacuje na partnera, što takođe predstavlja psihološku prepreku promeni. Zapravo, čitava lična filozofija koju smo izgradili u vezi ljubavi i toga kako ljubavna veza treba da izgleda, postaje osnova na kojoj se gradi trpljenje i psihička patnja. Utešno je da promenom takvih, u osnovi pogrešnih uverenja, imamo šansu da preuzmemo odgovornost, povećamo svoj uticaj i pokrenemo promenu u pravcu koji nam više odgovara. Ponekad se to može uraditi jedino uz stručnu pomoć.
