Jedna od najmasovnije korišćenih voćki na svetu, mirisom osvežava prostor, pomaže u regulisanju telesne temparature, podstiče znojenje, ublažava bol…
Kulitvisan pre 2.500 godina, limun je gajen vekovima kao ukrasna biljka, da bi tek u 10. veku bilo shvaćeno da žuti plod kiselog ukusa može biti zdrava i ukusna namirnica. Zemlja iz koje potiče limun nije poznata sa sigurnošću, ali se veruje da potiče iz severozapadnih oblasti Indije. Zna se, međutim, da su ga Arabljani preneli na Bliski Istok i u Afriku u 1. veku nove ere. Već oko 200. godine, stabla limuna već su se raširila u Italiji, a gaje ga i Egipćani i Sumeri.
U 11. veku Arapi ga prenose u Španiju, a već oko 1150. godine gaji se širom Mediterana. Krstaši ga, prilikom povrataka iz Palestine, prenose i u ostale delove Evrope.
Ime lemon pojavljuje se krajem 14. veka i potiče od stare francuske reči limon, koja pak vodi poreklo od italijanske reči limone, a ako odemo još jedan korak u prošlost, stići ćemo do arapskog lajmun i persijskog limuna.
Iako je oko 10. veka prihvaćen kao jestiva biljka, tek oko 15. veka postaje sastavni deo ishrane. U Novi svet preneo ga je, naravno, Kolumbo, a španski konkvistadori dalje su ga proširili na oblasti koje su osvajali.
Limun kao osveživač vazduha
Bogati slojevi na britanskim ostrvima u viktorijansko vreme gajili su stabla limuna u kućama, uglavnom kao znak prestiža. Limun ima atraktivne tamnozelene listove, a miris njegovog cveta je izuzetno jak i prijatan, čime je osvežavan vazduh u prostorijama. Viktorijanci su koristili koru svežeg limuna i za lepši miris čaja.
Limun kao lek najznačajniji je u borbi protiv skorbuta, bolesti izazvane nedostatkom vitamina C, koja je nastajala najčešće kod pomoraca zbog siromašne ishrane tokom dugih prekookeanskih putovanja. Ironično je da su posade koje su u nove zemlje prenosile limun bile i najugroženije zbog nedostka vitamina C, a lek za bolest im je bila na dohvat ruke. Britanski pomorski hirurg Džejms Lind preporučivao je upotrebu limuna u svojoj knjizi iz 1753. Treatise on the Scurvy. Ipak, tek krajem 18. veka Kraljevska mornarica počela je mornare da snabdeva limunom radi prevencije skorbuta.
Kad vam život podmetne limun, napravite od njega limunadu je američka narodna poslovica.
Pita od limuna, piletina u sosu od limuna ili limunada? Ovo poslednje verovatno će vam najbolje pomoći u jačanju imuniteta, efikasnijoj borbi protiv prehlada, ali i borbi s nekim hroničnim bolestima. Mnogi limun nazivaju i jednom od najzdravijih namirnica na svetu, ponajpre zbog velike količine vitamina C, ali i ostalih nutrijenata kao što su bioflavonoidi, pektin, folna kiselina, vitamin A, B1, B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, mangan…
Ako niste skloni konzumiranju limunade jer smatrate da omekšava i oštećuje gleđ, pokušajte s ovim trikom. Kada popijete limunadu, usta isperite običnom vodom pa sačekajte 30 minuta, a zatim operite zube pastom i četkicom.
Ovoih pet problema možete rešiti limunom u “domaćoj radinosti“.
1. Bubrežni kamenci. Nastaju kada urin sadrži previše soli, a nedovoljno ostalih supstanci poput citrata. Kako limunov sok sadrži limunsku kiselinu (oko osam posto) najbolje je za bolju filtraciju bubrega dnevno popiti pola šoljice ceđenog soka od limuna razređenog u sedam šoljica vode. Možete ga zasladiti veštačkim zaslađivačima i piti svaki dan. Osim toga, trebalo bi da smanjite unos soli i jedete manje porcije mesa i ribe i pijete dovoljno tečnosti.
2. Artritis. Mokraćna kiselina se u većini tkiva, pa tako i u zglobovima, kristališe u više od 95 posto slučajeva kao natrijumov urat što uzrokuje artritis. Da bi se olakšala bol, ukočenost i stalne upale, sok od limuna može biti vrlo koristan. Iscedite sok od pola limuna u čaši vode te popijte pre doručka. Pijte još jednu čašu razređenog limunovog soka pre ručka, večere i pre odlaska na spavanje.
3. Zatvor. Može biti prouzrokovan brojnim činiocima, uključujući neuzimanje dovoljno tečnosti, vlakana ili uzimanje previše mlečnih proizvoda. Za lečenje zatvora limunovim sokom izmešajte kašičicu soka s čašom tople vode. Umešajte kašičicu meda i pijte svaki dan.
4. Osetljiv želudac. Pojeli ste obilan obrok, ali vašem želucu to baš nije po volji. Muči li vas gorušica, podrigivanje i nadutost, trebalo biste da uzmete nešto što će pomoći probavi, a to su kiseline u limunovom soku. Pomešajte sok od pola limuna i pola čajne kašike sode bikarbone u čaši vode.
5. Bol u grlu. Limunska kiselina i vitamin C iz soka daje limunu antibakterijska svojstva što pomaže ublažavanju upale. Limunov sok takođe jača imuni sistem. Sledeći put kad osetite nadraženo grlo, pokušajte sebi da olakšate muke i proterate viruse – limunadom. Iscedite sok od limuna u šoljicu. Napunite je toplom vodom i dobro promešajte. Ispirajte grlo razređenim sokom od limuna nekoliko puta tokom dana.
Izvor: magicnobilje.com/zena.blic.rs
