Možda ste i primetili da mali čin nepoštenja kod nekih ljudi vremenom prerasta u veći. “Svaka mala laž koju izgovorimo uvežbava naš mozak da dopušta neiskrenost, pa nam je tako u budućnosti još lakše da izgovaramo veće neistine”, navodi jedna studija koja upozorava da male neiskrenosti mogu dovesti do velikih zločina.
Na primer, osoba koja je sklona da govori male, suptilne neistine, postepeno počinje da smišlja sve veće i veće laži, bez trunke srama. Stručnjaci tvrde da za to postoji biološki razlog.
Sprovedena je studija naučnika Odjeljenja za eksperimentalnu psihologiju Univerziteta u Londonu (ULC) i Djuk Univerziteta u SAD.
Rezultati ovog istraživanja navode:
“Otkriven je biloški mehanizam koji pokreće ovaj “klizavi put” – to što počinje kao mali čin neiskrenosti može da eskalira u veće prestupe“, navode naučnici.
Nova studija, oslanjajući se na empirijske podatke, tvrdi da se učestalost govorenja laži i nečasnog ponašanja povećava usled ponavljanja, te da se u budućnosti sve više produbljuje.
Zaista, naučnici su dokazali da svaki put kada neko izgovori i najmanju laž, dolazi do promene unutar mozga. Naime, ponavljanjem laži umanjuje se osetljivost u predjelu amigdale (grupe nerava povezane sa osećanjima), koje počinju umanjeno da reaguju na laži i nepoštenje. Na taj način laganje postaje lakše za pojedinca, jer je svoj mozak već “prevario”.
Eksperiment za mjerenje neiskrenosti
Naučnici su u svoj eksperiment za merenje neiskrenosti uključili 80 učesnika podeljenih u parove. Oni su dobili zadatak da igraju igru u kojoj jedna osoba treba da prenese određenu informaciju drugoj, pri čemu bi dobili određenu korist jedan ili oba učesnika.
Igra je bila sredstvo za ispitivanje integriteta učesnika.
Rezultati su pokazali da su učesnici bili skloni varanju u slučaju da oboje dobijaju neku korist posle igre. Za naučnike najupečatljiviji podatak bio je taj da su na početku svi učesnici bili spremni da govore male laži u svoju korist, ali postepeno, kako je igra napredovala, laži su počele da se uvećavaju.
U međuvremenu, dok je “igra” trajala, naučnici su putem magnetne rezonance analizirali mozak učesnika.
Uverili su se da je njihova amigdala u prvoj izrečenoj laži burno reagovala, ali da se njeno reagovanje znatno umanjilo sa svakom narednom laži koju su izgovorili.
Takođe se došlo i do saznanja da se može predvideti koliko će biti velika sledeća laž, nakon što je smanjen stepen osetljivosti amigdale. Time se potvrđuje u kojoj su meri povezane umanjene reakcije amigdale i laži koje nameravamo da izustimo.
“Kada izgovaramo laži za našu ličnu korist, amigdala proizvodi jednu negativnu emociju koja ograničava meru do koje smo spremi da lažemo. Međutim, što češće izgovaramo laži i što veće one bile, ta reakcija se umanjuje“, navodi dr Tali Šarlot.
Jedno prijateljsko upozorenje
Dr Tali Šarlot takođe navodi da empirijski možemo da potvrdimo postojanje biološkog mehanizma.
“Bilo da je reč o prevari, neiskrenosti, dopingu ili finansijskoj prevari, prevaranti često navode da su njihovi u početku mali činovi nepoštenja vremenom eskalisali, te da su se iznenada našli u situaciji da počinjavaju velike zločine.”
Dr Nil Garet, takođe učesnik studije, napominje da sličan mehanizam može da utiče i na druge načine ponašanja, kao što je nasilje:
“U ovom eksperimentu smo se koncentrisali samo na neiskrenost, ali isti princip može da se primjeni i na eskalaciju u ostalim radnjama, kao što su izlaganje opasnosti i nasilno ponašanje.”
U svakom slučaju, budite oprezni sa lažima. Osim toga što se nižu jedna za drugom, laži imaju svojstva da se uvećaju toliko da progutaju ne samo istinu već i vas.
