Svaka kultura ima svoja pravila i običaje. Neki su toliko neobični da ih zapadnjaci ne razumeju. Otkrijte bizarna pravila ponašanja koja postoje u različitim zemljama.
Lepo ponašanje i bonton se cene u svim društvima, ali ono što pravi razliku je upravo definicija toga što je poželjno, a šta ne. Listverse donosi popis neobičnih običaja koji u nekim kulturama imaju sasvim različito značenje nego u našoj.
Pljuvanje
Na zapadu se deca uče kako je ružno pljuvati, naročito na ulici – a o pljuvanju na druge ljude da se ni ne govori – to je jedna od najvećih uvreda. Ali to ne važi za pripadnike plemena Massai u Africi. Oni pljuju jedni na druge u znak pozdrava. Zapravo, oni pljuju na svoje dlanove pre rukovanja ako slučajno zaborave da pljunu jedan drugoga kasnije.
Pljuvanje simbolizuje najbolje namere, želju za dobrim zdravljem i dugim životom. Iz istog razloga članovi porosice i prijatelji pljuju na bebe, pljuje se na poklone pre darivanja, kod useljenja u novu kuću u svaki od četiri ćoška, pljuje se na ljude koje nikad nisu videli…
Srkanje
U većini zemalja, srkanje supe ili nekog napitka u javnosti smatra se odrazom lošeg vaspitanja. Ipak, u brojnim azijskim zemljama poput Kine i Japana, srkanje je zapravo znak pohvale domaćinu. Označava da je hrana ili piće tako ukusno da ne možemo da dočekamo da se ohladi – pa srčemo. Tako večera bez srkanja može uvrediti istočnog domaćina, jer se tumači da gost nije zadovoljan.
Plaženje jezika
U zapadnim zemljama jezik s najčešće plazi u znak zafrkancije, bunta ili uvrede. Stari italijanski zakon za pleženje propisuje i novčanu kaznu, dok se u Indiji plaženje jezika smatra znakom ogromnog besa. Ali pošto je svet veliko mjesto, ista pravila ne važe svuda. Tako se u Novoj Kaledoniji jezik smatra simbolom mudrosti i energije. Na Tibetu se plaženje jezika doživljava kao gest poštovanja kod pozdravljanja, a to je rezultat verovanja kako je jedan zao kralj u prošlosti imao crn jezik, pa se pokazivanjem crvenog jezika pokazuje dobrodušnost. Na Karolinskim ostrvima se veruje da se pokazivanjem jezika proteruju demoni.
Cveće
Buket cveća se na zapadu doživljava kao idealan poklon za svaku priliku – prvi sastanak, venčanje, sahrana, rođendan, izvinjenje… Ali nema svaka vrsta cveća isto značenje u svim zemljama. Hrizanteme, ljiljani, gladiole i drugo belo cveće u većini evropskih zemalja nose simbol žalosti i najčešće se nose na groblje. Tako bi darivanje buketa belog cveća u Kini ili karanfila u Francuskoj moglo biti isto kao da ste mu rekli “umri”. Žuto cveće se u Rusiji doživljava kao znak mržnje, a ljubičasto cveće je simbol nesreće u Italiji i Brazilu. Crveno cveće se daje kao ljubavna poruka u zemljama poput Nemačke i Italije. Čak i broj cvetova može da predstavlja problem – paran broj u evropskim zemljama namenjen je za radosne povode, a neparan za nesrećne, dok je u Kini i na Tajlandu obrnuto.
Ostaci za psa
Ako ste na večeri i tražite da vam zapakuju ostatke hrane za poneti, mogli biste da ispadnete škrtica. To, međutim, nije bilo tako i u starom Rimu – tamo su domaćini obavezno gostima u komad tkanine pakovali hranu i sveže voće, a gost koji to ne bi uzeo, time bi uvredio domaćina. Takvim ponašanjem bi brzo stekao ugled nepristojnog i više ga nigde ne bi pozivali. U Kini je taj običaj unapređen, pa se umesto u krpe, hrana pakuje u kartonske kutije.
Komplimenti
Nije uvijek lako “probiti led”. Uobičajena taktika na zapadu su komplimenti. U većini zemalja takva pohvala je uvek dobrodošla, ali ne i u zemljama Bliskog istoka i afričkim zemljama poput Nigerije i Senegala. Tamo se komplimenti lako tumače kao želja za pohvaljenim predmetom, a s obzirom na njihova pravila gostoljubivosti, oni će vam dati ono što ste pohvalili. Izgleda da tamo baš možete profitirati prostom pohvalom nečije kuće… ili žene… Ali imajte na umu da onaj ko primi dar, po običaju mora da uzvrati sa još većim.
haber.ba
