Sva ljudska bića prolaze u svom životnom veku kroz niz kriznih razvojnih perioda. Krizne faze su rođenje, predškolski period, školski, period adolescencije, mladalaštvo, zrelo doba, period srednjih godina, starost. Promena je, jednostavno rečeno, neizbežan prelaz na drugu fazu života.
Kriza srednjih godina je sudeći po rečenom normalan deo života. To je faza u kojoj ljudi ponovo procenjuju svoje prioritete i ciljeve.
Faza srednjih godina sa sobom nosi mudrost, iskustvo i zrelost, ali i osećanje da život više ne može biti izmenjen, da smo uhvaćeni u zamku jednosmerne ulice, da ne možemo dalje. Razmišljanja o neostvarenim ciljevima ne tako retko doprinose paničnom strahu koji ponekada podstakne čoveka da napravi preokret u sopstvenom životu. U trci za životom i strahom od propuštenih prilika, ljudi u potrazi za novim „ja“ često menjaju životne pozive, mesto življenja, ili pronađu novog partnera, što za posledicu ima napuštanje porodice i razvod.
Suočeni sa nerešenim problemima iz ranijih razvojnih faza, i u pokušaju traženja sebe u mladosti, na površinu izbijaju potisnuti strahovi, neostvarene želje te nije retkost da osobe u srednjem životnom dobu teže da potisnu prošlost, prebrišu dosadašnji život i krenu novom stazom iz početka. Verujem da u svom okruženju imate primer muškarca koji je napustio brak i porodicu, stupivši u vezu sa znatno mlađom ženom; ženu koja se zaljubila i razmišlja o istom, itd.
U našem društvu se smatra da muškarac počinje da menja stil oblačenja, da se šepuri, kupuje skup sportski auto, izlazi po noćnim klubovima kada nastupi kriza srednjih godina. Muškarci u većini slučajeva vrednuju sebe kroz uspešnost na poslu, dok se žene vrednuju kroz odnose. Kada se nađu u krizi srednjih godina žene će prvenstveno svoju uspešnost procenjivati vrednujući svoje postignuće u ulozi majke, domaćice i supruge, dok će muškarci vrednost pronaći u zarađenom imetku i broju uspešno odrađenih poslova.
Vreme u kojem živimo ima dosta preduslova da nas pre razdvaja nego spaja. U većini slučajeva gde oba partnera više decenija unazad rade, zaokupljeni su poslom, egzistencijom, prilagođavanjem na višegodišnju tranziciju nakon osam sati na poslu, možda i više, dođu kući i zateknu onog drugog koji ćuti i koji nije sposoban da pokaže interesovanje.
U mislima mi se pojavljuju reči jedne žene-supruge koja kaže: „ Ranije nisam mogla da zamislim dan bez njega, iščekivala sam ga, radovala se, pripremala iznenađenja. Sada sam navikla i da zaspim u praznom krevetu, iako sam svesna da je to razlog za moj ružan osećaj.“
Partneri u srednjim godinama razmišljaju: on/ona me dobro poznaje, nismo od juče zajedno, nema potrebe da mu/joj objašnjavam da mi je stalo; što bih mu/joj priređivao/la iznenađenja kada ostajemo kod kuće, itd. Onda se u životu pojavi neko ko je spreman da obrati pažnju, kome je stalo i osoba shvati da je još uvek poželjna. U tom trenutku jača čežnja za osećanjima koja su toliko nedostajala u životnoj fazi u kojoj se par zadesio i koji je posle toliko godina zajedničkog života postao toliko zauzet da bi pokazao osećanja. To su inputi kada partneri pristaju da žive i provode vreme sa drugom osobom.
Nije retko da, ukoliko ne dođe do ličnog razvoja tokom krize srednjih godina, osoba zapadne u depresiju, što zavisi od niza faktora.
Budite oprezni i svesni simptoma ozbiljne depresije, kao što su: promene u voljno nagonskim dinamizmima (ishrani, navikama spavanja), umoru, osećanju beznađa i pesimizma, razdražljivosti, nemiru, anksioznosti, bezvrednosti, bespomoćnosti, krivici, gubitka interesovanja za aktivnosti u kojima ste ranije uživali, suicidalnih misli, somatskih tegoba, glavobolje, problema sa varenjem, itd.
Ukoliko imate neke od ovih simptoma, trebalo bi da se pozabavite rešavanjem problema u kome se nalazite.
Potrebno je da radite na sebi, da posvetite pažnju i vreme. Važno je da shvatite da je povremeno neophodno pretraživanje i otklanjanje problema i da je to jedini pravi put, kako za lični razvoj tako i za progres partnerskog odnosa.
zenasamja.me
