Devet je ujutru … rekoh sebi ” Vreme je “… Uzeo sam bušilicu , uključio u struju i počeo da bušim rupu u zidu .
Žena je nešto petljala po kuhinji kada zazvoni zvono na vratima našeg stana … histerično dugo je zvonio neko … ja od bušilice naravno nisam čuo ali jeste žena …
Osećam da me neko drmusa za rame … okrećem se … moja žena .
Isključujem bušilicu i čujem je na pola rečenice :
– … da isključiš bušilicu ili će biti problema !!!
Nisam čuo sve ali sam pretpostavio o čemu je reč … da … komšija iznad mene , došao da se žali .
Krenuo sam da vidim šta hoće …
– Komšija – poče on čim me je video – jel znate vi koliko je sati ? 9 je ujutru a vi sa bušilicom drndate !!! Ili prestanite sa tim ili … – i tu stade …
– Ili šta ? – upitah , pritom zatvorivši značajno levo oko i načuljivši uši kao da očekujem šta će da kaže .
– ili ćemo to da rešimo kao muškarci !!! Napolju !!!
– Onda napolju – doviknuh mu i zatvorih vrata ispred njegovog nosa … a onda počeh da se smejem ..
– Što se smeješ ? upita me žena …
– Što ? Sad će on da stoji napolju ko budala i da me čeka – nastavih da se smejem …
– A ti nećeš da izadješ ? upita me žena razočarano … – Jesi muško ili nisi muško ???
– Ustvari , ženo … u pravu si !!! Jesam muško !!! – podviknuh , obukoh jaknu i izadjoh napolje .
Komšija stoji i čeka me … kada me video , odmah je ljutito krenuo prema meni :
– Jel znaš ti koliko je sati ? – poče on – Devet !!! Devet je ujutru !!! A kad smo se mi dogovorili ? Kad ??? U osam sati … u osam !!! Kafana već uveliko radi a ja te čekam sat vremena da počneš !!!
izvor: Facbook
