Dobronamrni neznanci su izuzetno rasprostranjena vrsta u populaciji, naročito među starijim osobama ženskog pola, poznatijim i kao „zadušne babe“. Ima ih svugde i u principu ste sasvim nesvesni njihovog postojanja i brojnosti sve dok i sami ne dobijete decu.
Od tog trenutka, dobronamerni neznanci počinju da iskrsavaju na svakom koraku, obavezno imaju neko veoma značajno mišljenje o tome šta i kako vi treba da radite sa svojom decom, i smatraju da im je dužnost da vam to odmah saopšte.
Kada je hladno vreme, dobronamerni neznanci sumnjičavo odmeravaju da li vam je dete dovoljno utopljeno i da li je uopšte trebalo da izađete po takvoj temperaturi. Kada nastupe vrućine, odmah pritrčavaju ukoliko primete da je dete i za trenutak izloženo suncu. Ako stavite kišnu navlaku na kolica, opominju vas da će se dete ugušiti. Kada šetate bebu, brinu da ste previše uzdigli naslon na kolicima ili da je prerano za kengur nosiljku. U autobusu izražavaju bojazan da dete nije dovoljno sigurno i drže vam predavanja o naglom kočenju ili promaji…
Najčešći tip dobronamernog neznanca je onaj diskretni, koji vam svoje savete nudi upakovane u obaveštenja, jer on vam zapravo ne soli pamet, već vas informiše o činjenicama kojih očigledno niste svesni, čim ništa ne činite po pitanju suočavanja sa istim: „Ide mu sunce u oči!“ „Nije pokriven!“, „Visi mu glava!“ „Bljucka, pritiskate mu stomak!“
Naravno, nisu svi dobronamerni neznanci tako fini i uviđavni – postoje i oni malo agresivniji. Oni jednostavno ne mogu da trpe da gledaju razne kretene koji ne umeju sa svojom decom, budući da im njihova beskompromisna priroda prosto ne dozvoljava da prećute stvari koje se ne smeju prećutati. U pitanju je tip ljudi koji na kasi u samoposluzi vašem detetu kupuje bombone ako vi odbijate, ili mu u parku i pored vaše zabrane daje da se posluži čokoladom iako ste upravo krenuli kući na večeru. Uz to će se potruditi i da vas totalno marginalizuje, poručujući vašem detetu da „pusti mamu šta priča..“.
Ali od svih vrsta dobronamernih neznanaca, ubedljivo najgora jeste tzv. pasivno-agresivna vrsta. Prepoznaje se po načinu na koji vam se obraća – u ime vašeg deteta, izmenjenim glasom i frazama poput „mama, pa steže me taj lastiš od čarapice, što si mi to obukla!?“ ili „pa zar ne vidiš mamice da neću cuclu!“. U pitanju je zapravo vrsta hipersenzitivnih osoba čija čula su poput najfinijih struna i koje registruju potrebe i osećanja sve te sirote dece čiji su roditelji suviše glupi ili jednostavno nezainteresovani da primete šta njihovi mališani očajnički pokušavaju da im poruče. Tačnije, oni su neka vrsta medijuma kroz koji struje vapaji dece koju njihovi roditelji ne razumeju a oni ih, s druge strane, i bez imalo truda čitaju.
Leka protiv dobronamernih neznanaca i ostalih zadušnih baba nažalost nema, i najbolje vam je da se u startu naoružate nekom odbrambenom frazom tipa „Samo vi ništa ne brinite“ koja je prilično efikasna kada su u pitanju lakši oblici zabadanja noseva. S vremena na vreme, ipak ćete morati i da pokažete zube i izbacite kandže kako biste odbranili svoje roditeljsko pravo da znate šta je najbolje za vaše mladunče. A nemojte uopšte da se nadate da će vas ovaj problem zaobići sa drugim ili trećim detetom. Čak i kada sa sobom vodite par živih, zdravih i prilično dobro očuvanih starijih primeraka kao dokaz da ipak umete da se brinete o svom potomstvu, saletaće vas istim onim glupim primedbama i savetima kao i da ste i dalje samo neuki roditelj-početnik.
Autor: Jovana Papan / detinjarije.com
