Ovo pomalo morbidno istraživanje sproveli su antropolozi u želji da saznaju kako su se hranili naši preci. U dalekoj prošlosti kanibalizam uopšte nije bila retka pojava među ljudima, a danas se mahom zatiče među izolovanim urođeničkim plemenima.
Kad god se pomene kanibalizam (hranjenje se sopstvenom vrstom) i ljudožderstvo, svaku normalnu osobu podiđu žmarci. Osim ako niste Hanibal Lektor lično, sasvim je normalno biti zgrožen nad mišlju da možete biti pojedeni i da negde tamo na ovom svetu postoji osoba koja bi vaše butkice smatrala slasnim zalogajem. Ipak, to ne opovrgava činjenicu (koliko god nam ona odvratna bila) da je svako od nas jestiv, poput bilo koje druge životinje.
Druga stvar koja veoma interesuje naučnike je odgovor na pitanje “Zašto?” Zašto su neki naši preci bili ljudožderi? Šta ih je navodilo da jedu ljudsko meso, pored obilja biljaka i životinja? Odgovor na to pitanje veoma bi nam pomogao da bolje razumemo njihov život i navike, verovanja i društvene interakcije, a sigurno bi nam otkrio i nešto više o nama samima danas.
Prva stvar koja je naučnicima pala na pamet je da je to možda zbog nutritivne vrednosti ljudskog mesa. Zbog toga su izračunali koliko kalorija imaju određeni delovi ljudskog tela.
Evo koliko kalorija ima čovek
Da bi izračunali koliko kalorija ima ljudsko biće, naučnici su konsultovali studije sprovedene pedesetih godina prošlog veka u kojima se analizirala količina proteina i masti određenih delova ljudskog tela.
Na osnovu toga, došli su do zaključka da pola kile srca ima oko 650 klaorija, 2 kilograma ljudske jetre sadrži oko 2.500 kalorija… Prostim sabiranjem nutritivnih vrednosti svakog jestivog organa u ljudskom telu, došlo se do kalorijske vrednosti celog čoveka. Jedan čovek od 65 kilograma ima oko 125.000 kalorija.
Naučnici su, zatim, nutritivnu vrednost “ljudetine” uporedili sa nutritivnom vrednošću drugih životinja korišćenih u ljudskoj ishrani.
Ispostavilo se da ljudsko meso ima manje kalorija od mesa bizona, nosoroga (1.260.000) mamuta (3.600.000) ili jelena (163.680). To upućuje na zaključak da se naši daleki preci nisu okretali kanibalizmu primarno iz nutritivnih razloga. Ljudožderstvo je najverovatnije imalo neku ritualnu, obrednu svrhu i bilo vezano za ratne običaje i ranu religiju.
Danas je kanibalizam i ljudožderstvo tabu. Ali postoje naučni dokazi da su naši praistorijski preci, uključujući i Neandertalce, jeli meso drugih ljudi. Širom Evrope arheolozi nalaze ljudske kosti iz praistorije na kojima su vidni tragovi zuba, žvakanja i kasapljenja. To su isti oni tragovi kakve danas ostavljamo na kostima životinja koje jedemo.
Istraživači danas veruju da je kanibalizam u glavnom praktikovan kao deo pogrebnih obreda. Praistorijski ljudi su jeli svoje pokojnike. Nije sasvim izvesno da li su to činili iz nekog religioznog razloga, ili zbog čiste praktičnosti takvog čina.
Danas jednostavno ne postoji pouzdan način da proverimo da li su praistorijski ljudi, na čijim posmrtnim ostacima arheolozi nalaze tragove zuba i sečiva, termičke obrade i slično, umrli prirodnim putem, ili su lovljeni da bi bili pojedeni. Ne postoji način da saznamo da li se kanibalizam praktikovao samo na pokojnicima u ritualne svrhe, ili su ti ljudi namenski lovljeni da bi bili pojedeni.
Dokazi da su Neandertalci bili kanibali:
Da, ljudožderi još uvek postoje
U moderno doba kanibalizam se javlja iz nekoliko razloga:
- preživljavanje brodoloma i sličnih nesreća – Ljudi se ponekad zateknu u situaciji kada moraju preduzimati drastične mere kako bi sačuvali goli život.
- sociopatija – Psihopate i sociopate, poput Hanibala Lektora (čuvenog ljudoždera iz filma “Kad jaganjci utihnu”) nemaju empatiju prema drugim živim bićima, pa im je zato i lakše da postanu kanibali.
- rituali – Postoje dokazi da određena plemena još uvek praktikuju kanibalizam. Najčešće se radi o konzumiranju tela pokojnika.
