Misliš da su kita cveća i isfolirana čestitka “od srca” zamena za ceo život ispunjen ponižavanjem i ugnjetavanjem?
Srećan mi osmi mart? Hvala, ne treba mi tvoja čestitka.
Zašto? Misliš da su kita cveća i isfolirana čestitka “od srca” zamena za ceo život ispunjen ponižavanjem i ugnjetavanjem?
Ne, naravno da se ne šalim. Pa Osmi mart je, mogu barem danas iskreno…
Kad se rodimo, uvek se malo “skenjate” jer nije bio sin. Čast izuzecima.
Ali tačno je, zar ne? Znamo se, priznaj… Sinčina je jedno, a mi smo drugo, je l da? Ono, loza, koleno, rodoslov, krv, plazma, ludilo…?
Kad smo devojčice, učite nas da budemo “lepe”, “da lepo pevamo”, da se šminkamo… Da ne zaboravim najvažnije: Da budemo poslušne.
Drugim rečima, pravite od nas kretene koje će ceo život provesti u grču, kako bi bile prelepe “princeze”, uvek besprokorno doterane lutkice bez prava na sopstveno mišljenje i svoje “ja”.
Cilj koji nam zadajete je da se nekom dopadnemo, da “zapadnemo za oko”, da se dobro udamo i prodamo. Trećim rečima, pravite od nas kurve.
Kad smo devojke, gledate u naša dupeta i sise. Balavite za njima. Ako imate sreće, koristite ih. Za vas smo vredne samo ukoliko možemo da vam poslužimo kao seksualni objekt. Ili ukras, nešto što lepo ide uz kola ili odelo.
Šta smo i ko smo, ne interesuje vas. Nikada. “Pravo društvo” je uvek muško, mi “nismo dorasle ozbiljnim razgovorima”. A ti “ozbiljni razgovori” uvek počinju sa “e brate, ne da sam j.bo ovu…” I uvek smo kurve. I kad ti damo i kad ti ne damo.
Kad ti damo, zato što smo ti dali, kad ti ne damo, zato što smo dale nekome drugom.
A seks… Pa… Možda bolje da ne pričamo o tome. Ali, ko ga j.be, osmi mart je. “Dan žena”. Da, seks s vama nam je uglavnom zanimljiv koliko i gledanje televizora u koji nije uključena antena…
