U poslednjoj deceniji, kod nas se za pojam tajkun uvek vezuje za nešto negativno, a do tada kao da niko nije ni znao za taj izraz. Često se upotrebljava kao sinonim za kriminalce, lopove, ljude koji su do velikog bogatstva stigli za jako kratak period raznim kriminalnim radnjama.
Međutim, kao i mnogo toga, kao nas sve dobija pogrešnu konotaciju. Kao da sve naopako doživljavamo u odnosu na ceo svet.
Tajkun je, zapravo, neformalni izraz kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaljujući čemu je stekao veliko bogatstvo. To je veoma bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac, koji je poslovnim (ne kriminalnim) potezima uspeo da iskoristi ekonomsku šansu u nekoj industriji. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate se još koristi izraz mogul.
A sama reč tajkun vodi poreklo još iz Japana i izvedena je od japanske reči “taikun”. Tačnije, ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači “veliki gospodar/princ” ili “vrhovni komandant”.
Danas je u japanskom jeziku ovo arhaična reč, dok je u Edo periodu (period od 1600. do 1867. koji se smatra početkom ranog modernog Japana) ova reč korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu.
Modifikovana verzija ove reči se javlja u engleskom jeziku kao ‚”tycoon”, a odnosi se na bogatog menadžera. Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku, sa povratkom pomorskog komodora Metju Perija (Matthew Perry) iz Japana, koji je 1854. godine pregovarao sa japanskim šogunom misleći da je on car.
Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa “tajkun”, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu, gde se koristi i danas.
