Kategorija “Pomalo sam neurotičan”
…samo što Pomalo Neurotičan to ne govori.
Ne prepoznaje se lako, ali njegove promene raspoloženja prilično je jednostavno uočiti i mogu se porediti jedino sa nekim vrlo snažnim PMS-om.
Jednog dana su savršeno simpatični i puni razumevanja i ako im, kroz osmeh, kažete stvari poput “kreten si”. Oni će znati da ste to mislile na “simpatičan kreten” način, a već sledeći dan će na te iste reči da “planu” i pitaju vas zašto ste, recimo, sa njima, ako mislite da su kreteni.
Komplikovani su. Na raznim nivoima.
Zapravo su (iako to zvuči izlizano) ljubav i nežnost ono što im treba i ako imate živaca da plovite kroz njihove neuroze, prilično lako ćete stići i do probijanja oklopa neurotičara. Pitanje je, jedino, da li će vam se dopasti ono što ispod nađete?
Meni su, povremeno, bivali dragi zbog toga što liče na razjarene životinje koje će vas istog časa smazati, a koji su zapravo sve samo ne takvi.
Problem sa njima je to što, nakon probijanja oklopa, obično shvatite da ste dobili 2 u 1 najgoru moguću kombinaciju tj. muškarca koji je šonja, a koji glumi da je mudonja, tek da se ne bi videlo da je šonja.
Ok je dok ne dođe do preterivanja. Tada je najbolje bežati. I to baš bežati, jer sa njima nemate mnogo izbora. Na drugo, zbog neurotičnosti, i nisu navikli.
Kategorija “Lud sam i opasan”
To su oni likovi u vezi sa kojima znate da nešto nije u redu, ili ne znate (vama se čini da je sve ok ali oni uporno potenciraju “te i te” stvari koje bi kao trebalo da budu neka vrsta opasnosti).
Može, recimo, da voli “fajt”. E sad… zašto bi se nekome sviđao čovek koji voli “fajt”? Zašto ne?
Možda vam se sviđao kao tinejdžer, kada ste volele vesele i nestašne dečake. Kako god.
Najvažnija stvar u vezi sa njima: Oni mogu da budu (skoro pa) savršeno normalni. Može da im ništa, baš ništa, ne fali. I to je ono najlošije; zamišljaju da im nesto fali, ili vi zamišljate da im nesto fali – zbog toga što uporno potenciraju mizerne (a kao opake) komade svoga bića.
Moj savet je – bežati. Posebno ako voli “fajt”.
Kategorija “Zavodnik sam”
Meni su oni smešni, zapravo.
Uglavnom ih je lako prepoznati. I uglavnom imaju ili taj divan osmeh, ili te divne manire, ili te savršene rečenice. I uglavnom je sve to dobro izvežbano. I uglavnom je sve od svega toga vec izlizano od (istovetne) upotrebe.
Ako su vam divni – onda su divni na neke vrlo kratkotrajne momente. Za sve drugo – ne trebaju. Ili… ne znam… Možda vama trebaju. Mene oni zapravo umaraju. I previše ih je. I volim da ih poklonim mladim, veselim curicama čak i ako mi se baš, baš svide. Neka se uče na njima.
Kategorija “Zavodnik sam” svakome mora da se desi. I da uglavnom neslavno završi. Što je dobro. Jer što se ranije desi i što se neslavnije završi – lakše će vam biti kasnije da je prepoznate.
