Kategorija “Znam šta hoću, a možda i ne”
Sigurno ne. Najsigurnije ne.
Ja, istina, verujem da svi u sebi pomalo imamo to “znam šta hoću, a možda i ne”, s razlikom da neki od nas taj momenat u sebi poseduju kao više i manje izražen.
Lično, uglavnom znam bar šta neću. E, ovi iz ove kategorije ne znaju ni to! Oni tek nagađaju. Pretpostavljaju da bi bilo dobro da hoće to. Nije da oni HOĆE nešto, već oni VERUJU da hoće. Ili da neće. Kako god.
Oduzimaju vreme, živce, mir, strpljenje, razum i još štošta.
Eventualno u seksualnim momentima znaju šta hoće, ali ni sve to nije nužno sjajno. I ako jeste, to je uglavnom zbog toga što su sretali žene koje znaju šta hoće, pa im je zajedno bilo divno i veselo, pa se i učilo.
Najlošije u vezi sa njima je to što ih ne možete prepoznati odmah. Kada ih prepoznate – bežite. Što pre. Ili bar pre no što najveće velika količina živaca bude potrošena.
Kategorija “Voljiv sam”
Meni najomraženija.
Tu upadaju svi oni muškarci koji mnogo vole da se vole. Koji su slatki. Baš slatki. Koji će vam rado kupiti neki sladak poklon. I plišanu igračku, wow! I koji će vas rado držati za ruku na javnim mestima. I koji će vas ljubiti na svakom uglu. I koji će odmah promeniti svoj facebook relationship status. I koji će na profilu, možda, držati vašu zajedničku fotografiju (moguće sa nekim meda-srce ramom). I koji će vas u septembru pitati sta planirate za Novu godinu, a u decembru koji su vaši planovi za leto. I koji neće zaboravljati vaš rođendan, i godišnjice, i sve to. I koji nikada neće pomisliti da su u tom i tom trenutku možda suvišni. I koji će vam slati slatkaste poruke. I lako reći “volim te”. Ne prebrzo, samo prelako; prebrzo “volim te” bi mogla biti odlika Zavodnika ili Pomalo Neurotičnih, koje ćemo kasnije pomenuti.
S obzirom da imam problem sa bliskošću i da se istinski grozim svih “slatkastih” stvari, oni na moj probavni sistem deluju kao pokvareno mleko.
Ne volim da mi budu voljivi i ne volim da ih gledam kako nekim drugima bivaju voljivi, jer mi se od njihove voljivosti utroba gadno uznemiri.
Na moju veliku radost, nisam ih odveć sretala ili sam, ukoliko ih sretnem, vrlo lako uspela da ih prepoznam i preporučim nekoj drugoj, takođe voljivoj.
Ne znam kako bi se to moglo doznati, ali recimo da se prepoznaju se po tome što gotovo nikada nisu single. Uglavnom zbog toga što njihova voljivost nije puka voljivost već kompleks, i strah od samoće, i nemogućnost da sami sa sobom izađu na kraj, i da budu sami sa sobom, pre svega.
Gnušam ih se. Tačka.
