Novac postaje preokupacija najčešće onda kada ga nemamo dovoljno. Ipak, ljudi ama baš nikad ne razmišljaju o istoriji valuta i odakle potiču ideje za njihova imena.
Ujedinjeno Kraljevstvo: Sterlinška funta
Britanska funta nastala je pre hiljadu godina za vreme Anglo-saksonske Engleske, i najverovatnije je da je ona najstarija svetska valuta koja je i dalje u opticaju. Ne zna se tačno poreklo naziva, ali poreklo reči “sterlinška“ je verovatno iz staro-engleske reči “steorra“ što znači zvezda. Britanski Normani su dodali deminutiv sufiksa –ling kako bi stvorili reč koja bi označavala malu zvezdu. Inače, to je sleng za mali srebrni peni.
Saksonsko kraljevstvo Velike Britanije pustilo je novac u opticaj i 240 “sterlinga“ je iskovano od funte srebra. Funta je jedinica za težinu. Naziv prema težini nije neobičan jer mnoge svetske valute svoje ime duguju meri za težinu. Na taj način su svoja imena dobile i marka, lira, pezos i rublja.
SAD: Dolar
Dolar je postala službena američka valuta 1792. godine, a iza sebe ima komplikovanu istoriju. Naime, boemski aristokrata grof Hijeronimus Šlik je počeo da kuje srebrne kovanice koje je nazvao “Joachimstalers“. To je bilo ime doline gde se iskopavalo srebro, a sufiks -er pokazuje da potiče iz nemačkog jezika.
Nemačku reč su skratili na Taler i prošla je kroz mnoge jezike: švedski daler, norveški dalar i holandski daler. Primenili su je na druge kovanice, holandski “leeuwendaler” što znači lavlji dolar. Imao je manju težinu od većine novčića pa je postao popularan za razmenu jer je bio lakši za transport. Tako je preko Novog Amsterdama stigao u američke kolonije i nametnuo se kao službena valuta.
Evropa: Evro
Dobio je naziv po Evropi što je vrlo očigledno i time je zamenio tadašnje evropske valute. Korene vuče od lika iz grčke mitologije – Evrope, a njegovo ime je nastalo od riječi “eurys” što znači široko lice. Nije jasno odakle to ime kontinentu, ali su Grci područje u kom su živeli zvali Evropa od 522. p.n.e. Vremenom su se granice proširile i na ostatak kontinenta.
