Običaj je da se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina. Na osnovu ove duge tradicije, lako se moglo zaključiti koje porodice potiču od istog pretka. Ako slave istu slavu, onda su od istog pretka; ali su se porodice tokom vremena i raseljavanja udaljiile.
Ako se sinovi ožene i ostanu u očevoj kući, onda svi zajedno nastavljaju da slave istog sveca. Međutim, ako jedan sin zasnuje svoju porodicu u drugoj kući, on treba u svom domu da ima sopstvenu slavu.
Danas su se mladi ljudi previše opustili i spremanje krsne slave doživljavaju kao preveliku obavezu. Da bi im bilo lakše, oni iz svojih kuća na dan slave dolaze u roditeljsku i tako je proslavljaju. Ovakve slave opstaju dok su im roditelji živi, a nakon toga mlađi najčešće više ni ne praznuju. Što je potpuno pogrešno – piše Moj Kutak.
Kako se preuzima krsna slava od oca?
Slava je zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece. Zato se savetuje svim mladima koji zasnivaju svoje porodice da preuzmu slavu od oca ili da odaberu vlastito krsno ime.
