Članak objavljen krajem jula u časopisu Frontiers in Psychology upravo se bavi ovom problematikom: Kada se i zašto ljudi odlučuju na laž i prevaru. Glavno polje njihovog interesovanja nije bilo zašto se prevarom bave kriminalci, već pitanje šta na prevaru navodi poštene ljude. Oni to ne čine zato što su prirodno talentovani obmanjivači, već poštene ljude na to navodi društvena nepravda. Naime, spremniji smo da lažemo i varamo kada pokušavamo da uspemo u nečemu u čemu smo već pretrpeli odbijanje.
Nešto što je karakteristično za ove situacije je i činjenica da čovek prilikom vršenja ovakve prevare uopšte ne oseća nikakvu grižu savesti (jer iskreno veruje da ima puno pravo na ono za šta konkuriše i da drugi način ne postoji). S obzirom da osećaj krivice izostaje, osoba će ovu šemu ponašanja ponavljati u svim drugim situacijama kada treba nešto da dobije, bilo da je u pitanju obična polisa osiguranja, sklapanje ugovora i slično. Tako se postepeno stvara društvo u kojem je istina i fer odnos rezervisan samo za lakoverne budale.
Upravo ovo čini da svi budemo na gubitku – i firme i njeni (potencijalni) zaposleni.
Koren ovog problema je u nepoštenosti samih ponuda kompanija. Potreba ljudi da varaju nastaje kao posledica povređenog osećaja za pravdu. Pre ćemo varati ako imamo osećaj da nam zahtev koji treba da ispunimo ne obezbeđuje fer uslove.
Rešenje je potpuna transparentnost i preciznost pri postavljanju zahteva, omogućavanje jednakih uslova za sve konkurente, tako da svako na fer način može da se takmiči – kažu autori ove studije.
besnopile.rs / elementarium.cpn.rs
