Da li znaš tačno u kom si je momentu izgubio? Možeš li da odrediš tačan trenutak kad je sjaj njenog osmeha zamenio izraz razočarenja?
To nije bilo onda kada ste se prvi put čudno pogledali, niti onda kada si se nervozno saplitao s druge strane noćnog kluba da dođeš do je. Nije bilo ni onda kada si joj na jedvite jade uputio prvu rečenicu, ni kad si od treme samo ponavljao glupe fraze koje je već hiljadu puta čula.
Izgubio si je mnogo pre toga…
Izgubio si je svakog jutra kojeg si se budio i radio iste rutinske stvari kao i prethodnih godina, jer si previše zadrt u svojoj glavi da primetiš koliko si jadan
Izgubio si je svaki put kada si dopustio da te na poslu omalovažavaju, jer nisi imao muda da se suprotstaviš i zauzmeš za sebe.
Izgubio si je onog momenta kada si prestao da se trudiš da sutra budeš malo bolji čovek nego što si danas i počeo sav trud da ulažeš u to samo da ne budeš gori nego što si bio juče.
Izgubio si je onog dana kada si prestao da radiš stvari koje voliš, plašeći se posledica.
Izgubio si je onog dana kada si svoje želje i strasti stavio na hold da bi pratio plan koji ti je neko drugi postavio.
Izgubio si je još onda kada si prestao da se pitaš “Šta ja zaista želim da radim?” i počeo da se pitaš “Šta bi ja trebalo da radim?”
Izgubio si je svaki put kada si propuštao životne prilike samo zato što je tako bilo lakše nego da skočiš u vatru i podmetneš svoj vrat.
