Potrebno je odmah raditi na tome da se smesti taj lutajući fragment koji nije integrisan i koji traži svoje mesto u mozaiku. Takvi fragmenti predstavljaju slabe karike naše ličnosti. Mi smo, na primer, nekada u detinjstvu doživjeli odbacivanje i u tom presudnom periodu došlo je do otcepljenosti jednog dijela ličnosti koji je postao magnet za privlačenje istih emocija, tako se s vremenom naša ličnost ispolariše i iscepa (dezintegriše) poput razbijene posude, gde svaka krhotina predstavlja zaseban magnet određenog emotivnog iskustva straha, bola, mržnje, ljubomore i sl., dok jedan deo nas u određenom procentu nastavi da funkcioniše stabilno. Taj stabilni deo mi forsiramo u odnosu sa drugima do određene mere, ali čim ponašanje partnera izađe iz okvira funkcionisanja našeg stabilnog dela, čim nismo u stanju da razumemo neki njegov potez, mi se rasipamo i prebacujemo na rasute fragmente straha, odakle naš um crpi svoja ubeđenja.
Partner zapravo samo izvršava ulogu i nastoji da pokrene raspadnute delove ne bi li se poput puzli posložili u jednu celinu i stvorili mozaik naše ličnosti. Zapravo, na celovitim delovima naše ličnosti nema posla, to je deo kuće koji je osposobljen za stanovanje. Ali, postoje delovi krova koji prokišnjavaju, postoje prozori (vrata percepcije) koje treba očistiti i izmeniti i to je deo kuće na kome treba raditi. Ali, mi to ne razumemo, nas to pogađa i boli jer u tome vidimo partnerovu nameru da nas povredi.
Partner je samo majstor koji je došao da popravi ruševne delove nas. Šta je tu karmičko? Najviše karmičko od svega jeste proživljavanje određenih emocija, mi gradimo odnos sa osobom koja je u nekoj daljoj prošlosti isto osećala zbog nas. Mi smo je na isti način “povredili”, odnosno “razbili” smo je na komade i stvorili negativna iskustva, ali odnos nikada nije dovršen do kraja, uvek je dolazilo do prekida bilo smrću ili na neki drugi način.
Suština karme nije da se vrati milo za drago niti da se neko kazni, već da se osobe ujedine u bezuslovnoj ljubavi i duhovnoj celovitosti. Naučiti da delujemo iz ljubavi i postati jedno – jer ja sam partner i partner je ja. On je taj otkinuti deo. I svaka osoba (ono što je u njoj) predstavlja po jedan otkinuti deo, kao kada kap otmemo od okeana. Ja sam i kap (ja) i okean (svi ljudi), ceo okean je sadržan u jedno kapljici. Dokle god se odnos ne iskristališe na tom nivou, osobe će se sretati u raznim životima i u različitim ulogama.
