Kladila sam se na tvoje reči sve dok me nisu ostavile praznom. Verovala im sve dok više nisu imale smisla. Mislila da su posebne dok nisam shvatila da ih govoriš svima. Kladila sam se na njihovu nežnost, na način na koji su mi izazivale osmeh, na spoznaju da su bile razlog zbog kojeg mi je srce preskakalo i koliko sam volela da ih čitam naglas jer su zvučale kao predivna pesma. Kladila sam se na tvoju muziku sve dok ona nije izgubila ritam.
Kladila sam se na tvoju upornost. Na to da nisi prestao da me proganjaš, kako si se vratio nakon što sam te odgurnula, na način kako si svima i dalje govorio da sam samo ja za tebe i na način na koji si me gledao.
Kladila sam se na tvoje oči jer su mi pokazale istinu, pokazale su mi da sam bila posebna, drugačija i pokazale su mi da sam ja sve ono o čemu si sanjao.
Ali trebala sam znati da si mađioničar; da znaš da hipnotiziraš ljude samo da bi ih posle naglo probudio, vratio ih u stvarnost zbunjene, povređene i ljute.
Kladila sam se na tvoju snagu. Tvoju fizičku, mentalnu i emocionalnu snagu. Mislila sam da ćeš mi pomoći da ustanem nakon svakog pada. Ali trebalo je da znam da već nosiš puno tereta, da ne možeš još da nosiš i mene, da ti je moj teret pretežak.
Kladila sam se na tvoju energiju. Tvoju veselu i prpošnu energiju, neverovatnu auru i tvoju sposobnost da nasmeješ sve oko sebe i nateraš ih da te zavole. Mislila sam da ćeš me izvesti iz tame, da ćeš me oteti mojoj depresiji i da ću se uz tebe opet smejati. Trebalo je da vidim tamu iza tvoje maske, trebalo je da vidim bol iza smeha, mirnoću iza tvoje energije i tišinu iza tvog glasa. Trebalo je da znam tvoje prave boje.
Kladila sam se na tvoju mudrost. Na način na koji držiš životne konce u rukama, na način na koji postigneš sve što želiš i kako vodiš druge ljude u bolji život. Bio mi je potreban tvoj savet i da me vodiš. Ali trebalo je da znam da si zapravo izgubljen, da ne znaš gde ideš, da ne poznaješ put i da moraš svoj put pronaći sam, bez ikog drugog na putu.
Trebalo je da znam da si navikao da putuješ sam i da uživaš da budeš sam i da ćeš me ostaviti na putu kada ti postanem previše.
Kladila sam se na tvoje srce dok me nije slomilo. Kladila sam se na tvoju dobrotu i velikodušnost. Na tvoj brižan osmeh i mekani dodir, tvoje tople zagrljaje i zaštitničke instinkte. Mislila sam da ću biti sigurna u tvom srcu, nadala se da ćeš ga bolje čuvati od mene. Trebalo je da znam da je tvoje srce u komadićima i da su ti delovi sve što možeš da pružiš i da jednostavno nisu dovoljni za velika srca kao što je moje. Trebalo je da znam da ti i dalje treba puno vremena da se oporaviš.
Kladila sam se na tvoju ljubav i sve izgubila. Nije mi žao, ali sada moram da počnem od početka, da vratim sve što sam s tobom izgubila, da pokušam sve opet kao nekad i da pokušam da me tvoje iskustvo ne spreči da se ikada više kladim.
