Ateisti Srbije odlučili su da pariraju “najvećem neprijatelju”, crkvama i verskim organizacijama u Srbiji, i na simboličan način – izdavanjem nekrštenica i raskrštenica.
Dokumenti te vrste nemaju pravnu snagu i besplatni su, a više služe kao simbol otpora prema tome što SPC odbija da raskrsti ljude koji to žele – kažu iz udruženja Ateisti Srbije.
Ovih dana, internetom se raširila vest o Kragujevčaninu koji je dobio “raskrštenicu” i više se ne smatra hrišćaninom. Autor i izdavač ovog “dokumenta” je udruženje Ateisti Srbije.
Iz tog udruženja kažu da je do sada nešto više od 300 ljudi odlučilo da se “raskrsti” ili “formalno” potvrdi da nisu kršteni. Od “pobeglih iz vere” desetak su iz rimokatoličke i protestanske zajednice i troje iz islamske zajednice. Ostatak su pravoslavni.
Na društvenim mrežama je sve više mladih koji naručuju izradu ovih “dokumenata” i kače ih na svoje Fejsbuk profile.
Naravno, naši ‘dokumenti’ te vrste, nemaju pravnu snagu, već više služe kao simbol otpora prema tome što SPC eksplicitno odbija da raskrsti ljude koji to žele. Dakle, naš ‘dokument’ nije zaista raskrštenica, već je simbol za onoga ko ga uzme, da time pokazuje svoj bunt prema principu ‘Jednom si kršten, sad nema nazad – kaže Marko Ekmedžić, predsednik UO udruženja Ateisti Srbije.
Udruženju se sa neobičnim zahtevom najčešće obraćaju oni koji su se razočarali ili oni koje roditelji nisu krštavali i vaspitavali u verskom duhu.
Onima koji žele da se raskrste, potrebno je da na e-mail udruženja pošalju: napomenu da li žele raskrštenicu ili nekrštenicu, ime i prezime, datum i mesto rođenja, imena roditelja i napomenu u kom formatu žele potvrdu. Potvrda je besplatna.
Kod katolika može, kod SPC ne
Ekmedžić kaže da kod katolika postoji legalni način raskrštavanja, a da SPC to ne dozvoljava.
– Pravoslavna crkva ne dozvoljava raskrštavanje, da bi manipulisala brojkom vernika, koji donosi i značajnu budžetsku dotaciju. Od pomenutih 90 odsto Srba kao vernika SPC, uvereni smo da se možda do 40 odsto oseća zbilja tako, dok su ostali ili sasvim izvan crkve, ili su eventualno nešto što bismo nazvali blagim običajcima -objašnjava Ekmedžić.
mondo.rs / kurir.rs / telegraf.rs
