Da li ste se zarazili? Vrlo je moguće. Mnogi jesu. I tu moj posao postaje težak. U većini slučajeva nedelju dana antibiotika i 0 seksa u tom periodu i rešeno je, međutim, postoje i one bolesti koje nisu izlečive.
Reći pacijentu da ima neizlečivu bolest je težak izazov. Posebno kada znaš da će on to posle morati da kaže porodici i partneru. Mnogi ljudi se srame zbog svog seksualnog života i žele da čuju da li su normalni. Istina je da nema – normalnog.
Toliko sam se priča naslušala da mi je jasno da je ljudska seksualnost neverovatno kompleksna stvar. Još jedno nepisano pravilo je – kada sretnemo pacijente na ulici pravimo se da ih ne poznajemo.
Jedna od neverovatnih promena ove decenije je koliko je pornografija uticala na muškarce i žene. Pre deset godina je bilo retko videti žene bez stidnih dlačica, a kamoli muškarce. Danas je to, maltene, norma. Čini mi se i da većina ljudi ima analni seks. Ali to olakšanje kada kažem pacijentima – ako vam ne prija, recite da ne smete – je poražavajuća.
Skoro svi pacijenti su mi priznali i da su nekada pod pritiskom ili uticajem alkohola pristali na seks. Da mogu, u svakoj školi bismo pričali o značaju pristanka.
Naravno, rekla bih i da zaslužujemo veću platu. Ali, sve dok je gonoreje – mi ćemo imati posao.
24sata / superzena.b92.net
