Doktor medicinskih nauka Vladimir Smirnov daje jednostavne savete koji pomažu u borbi za bolje pamćenje.
1. Glava treba uvek da vam bude topla. Nosite kape, pogotovo po hladnom vremenu. Sa godinama kosa je sve ređa, usled hladnoće dolazi do spazma krvnih sudova, piše Kućni lekar.
2. Masirajte redovno svoj vrat,( vratne pršljenove, žile i mišiće) laganim, kružnim pokretima.
3. Šetajte svaki dan , bar 2 do 3 km.
4. Svako veče, pred spavanje, udobno se namestite u krevetu i „pređite“ u mislima ceo protekli dan, iz sata u sat. Setite se gde ste sve bili, šta ste radili, sa kime ste razgovarali preko telefona, koga ste sreli, šta ste kupili, jeli… Tokom procesa “ vraćanja filma“ mnogo brže ćete zaspati.
5. Dobar san je veoma važan. To je fiziološko stanje odmora i opuštanja ćelija mozga, u kome je gotovo u potpunosti zaustavljen rad svesti. Leonardo da Vinči je rekao : „Lepo proveden dan daje miran san . “
6. Uz slabljenje pamćenja neizbežno ide rasejanost. Dovoljno je da stavite naočare negde – i posle morate da ih tražite, jer ne znate gde se nalaze. U tom slučaju, pomaže ova tehnika – stavite naočale na komodu, i odmah recite glasno nekoliko puta : “ Naočare su na komodi!“
7. Niste dobro čuli šta vam je rekao sin ili unuk? Ne ustručavajte se da ga zamolite da ponovi to što je rekao. To je bolje nego da propustite nešto važno .
8. Uvek imajte na umu reči Cicerona : “ Memorija slabi, ako se ne vežba svaki dan.” Svakodnevno naučite po jednu strofu neke pesme napamet i ponavljajte one koje ste naučili prethodnih dana. Rešavajte ukrštenice i rebuse i popunjavajte sudoku.
9. Ujutru se setite filma koji ste prethodne večeri gledali na televiziji. Preslišajte se: o čemu se radilo u filmu… Ko su bile glavne ličnosti?
10. Kad god pročitate neku knjigu, sledećih dana vraćajte se u mislima na nju. Podsetite se svih linija sižea, postupaka glavnih junaka.
11. Stvarajte. Bavite se crtanjem, ručnim radom prema sopstvenim nacrtima, pravite makete …
12. Budite što češće u kontaktu sa svojim prijateljima.
13. Ne povlačite se u sebe, morate više razgovarati , čak sa mačkom – ako nema nikoga drugog blizu vas. Pevajte naglas. Razgovarajte preko telefona. Neurofiziolozi tvrde da za sastavljanje fraze od tri reči, naš mozak, kao kompjuter, nezavisno od naše svesti obrađuje do 40 hiljada reči.To je takođe dobra vežba moždane aktivnosti
14. NAJVAŽNIJI SAVET – ne gubite interesovanje za život, bez obzira šta se događa oko vas, u porodici i u društvu. Uživajte u prirodi, suncu, cveću. Johan Gete, koji je živeo 83 godine, je rekao “ Kada gubite interes za sve, gubite i pamćenje“.
15. Na kraju imajte na umu: da bi sačuvali vaše pamćenje jako je važno da budete srećni! Osećajte da ste srećni i zadovoljni samim sobom. To je ne samo potrebno nego i sasvim moguće, treba samo uložiti određeni napor. Jer – postati srećan – to je veliki unutrašnji rad.
