Engleska je u viktorijansko doba bila mesto gde su jeza i užas vladali u svim aspektima svakodnevnog života, a naročito kad je u pitanju smrt. Naravno, u ono vreme sve je to delovalo uobičajno, ali danas bi retko ko za ove ljude rekao da su normalni.
Naročito jeziv deo života Engleza bilo je pitanje smrti. Naime, na početku 19. veka medicina je još bila u povoju. Stoga je među stanovništvom Evrope vladao strah da ljudi mogu biti sahranjeni živi zbog čega su pravili specijalne mrtvačke kovčege.
Novine toga doba bile su preplavljene pričama o ljudima koji su se budili kada su već sahranjeni, jer doktori nisu uvek uspeli da naprave jasnu razliku između smrti, agonije i kome.
Učestalost ovakvih sumnji podstakla je pronalazača i grofa, Mihaela de Karnisa da patentira izum, poznat kao sigurnosni kovčeg. Ova konstrukcija je imala veliki broj dodatnih funkcija.
Kovčeg se zvao “Le Karnis” i bio je konstruisan tako da pruži spas preživelima, iako su bili u agoniji. Na njemu bili postavljeni zvončići i pištaljke koji su imali funkciju alarma. Kovčeg je imao oprugu čije bi pokretanje omogućilo oslobađanje iz groba.
Zbog svoje niske cene, ali i svrsishodnosti, ovaj izum je bio vrlo tražen.
Francusko društvo za higijenu odobrilo je korišćenje ove sprave, a Londonska asocijacija za prevenciju prerane smrti bila je jedan od pokrovitelja izrade. Uspešno iskorišćena sprava bi se mogla koristiti iznova, a grobarima je bila laka za prenos.
Ipak, Le Karnis je izgubio podršku. Kovčeg je bio nefunkcionalan na zvaničnim prezentacijama, a često bi tela u fazi raspadanja povukla oprugu i “ustala” iz groba.
Ugled pronalazača je bio uzdrman, a on nikada nije mogao pa plasira svoj izum u SAD. Ipak, mnogi smatraju da izraz “Zvono kao spas” ili “Zvonko Spasić”, potiče upravo iz tog perioda.
Telegraf.rs / viralnova.com
