Bio je sneg koji se topio po krovovima, a kapi su blistale na suncu. Ljudi su prolazili ulicama u svojim lepim odelima. Majka je sela pred školu pre školskog zvona. Majčine čizme bile su prljave i do kolena blatnjave, a suknja išarana zelenim cvetovima i poprskana blatom. Ona je čekala svog Jožu, donela mu je košulju i par novih čizama.

Umorna i gladna, ne želeći da rasitni deseticu da bi dala svom sinu.U školi je je zazvonilo. Iza velikih vrata izađe mnogo đaka. U toj gomili pojavio se i Joža. Videvši kako izgleda njegova majka sakrio se i prošao pored nje.

reklame

Njene noge su bile umorne ali je čekala do podne. Odlučila je pođe u njegov stan misleći da je bolestan. Popela se u stan iako su joj noge drhtale od umora. Joža je bio kod kuće, a kada se pojavila prišao joj je u susret.

Posle podne su krenuli u varoš da bi je otpratio kući. Sretao je svoje drugove, od stida je želeo da se sakrije i da naglas zaplače. Tistio ga je njegov greh, jer se stideo svoje majke. Hteo je i da joj to prizna, ali nije…

Kada je ona već odmakla Joža uzviknu – Majko! Ona se okrenula i tako se i oprostiše.

Otišao je kući, seo na veliki svežanj što mu je majka donela , sakrio lice rukama i jako zaplakao. Greh je ležao na njegovoj duši i sve suze isplakane nisu ga mogle oprati…

Ivan Cankar

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.