Plašila me je sopstvena glad za jeftinim uzbuđenjem koja je mogla da baci senku na moj brak. Da baci u vodu poverenje, intimnost i ljubav na kojima smo tako teško radili, a sve to može tako lako nestati.
Deo mene je potpirivao moju opsesiju. Deo mene je želeo da prevari. Šta se to dešava u mom braku? Male stvari. Samo fali malo više komunikacije, ali to nije ništa drastično. Šta se dešavalo u meni? To je bilo pitanje.
Ja sam se plašila ljubavi. Znam da sve vreme deluje kao da sam tražila ljubav, ali sam ja sama sve vreme išla principom „tražiti i ne naći“. Ono što je podstaklo moju privlačnost njemu, kao i mnogim drugima ranije, bilo je skriveno uverenje da je ljubav opasna. Da će me, ako se potpuno zaljubim u svog muža, progutati u celosti. Da neće ostati „mene“ same toj priči.
Baš kao kad sam bila mala devojčica i kada je alkoholizam moje majke potopio celu moju porodicu. Ono što je podstaklo ovu privlačnost bio je podsvesni nagon, potiskivan generacijama žena u mojoj porodici, da sabotiraju sreću i odgurnu ljubav. Ja sam od onih srećnih, udala sam se za svoju srodnu dušu.
Ovo nikako ne može da potraje. Moram da napravim problem.
Na kraju sam sve ispričala Najgeu. Sve. Bilo je teško. Pojeo me je sram. Ali sam mu svejedno rekla. Spasla sam brak i uradiću to opet ako budem morala. Nekim danima želim da varam svog muža. Ali želim da ga upoznam i da me upozna i zato sam mu rekla istinu.
haber.ba
