U međuvremenu sam otpočela vezu sa jednim kolegom. Bio je pametan, malo preozbiljan za moj ukus ali sam se osećala sigurno pored njega. Jednog dana mi je rekao da će nam se na kafi pridružiti njegova drugarica, ćerka kućnih prijatelja njegovih roditelja. I onda se pojavila ona, sa svojim pepeljasto plavim uvojcima… Možda nije bila najlepša i najgracioznija devojka koju sam upoznala, ali iz nje kao da je nešto zračilo. Bila je potpuno neposredna i sa mnom pričala kao da se poznajemo godinama. Ispostavilo se da slušamo sličnu muziku i čitamo iste pisce, što je samo bio temelj za naše prijateljstvo.
Što sam je češće viđala, to mi je ideja o seksu, a kamoli realizacija istog sa Borisom bila sve odvratnija. Uskoro sam ga ostavila bez konkretnog objašnjenja, ali Ana i ja nismo prestale da se družimo. Bože, koliko sam se zaljubila u nju, kao da mi je bilo prvi put u životu. Istovremeno me je ideja o ljubavi prema ženi plašila i nenormalno palila. Smetalo mi je što ima toliko ljudi oko nje, jer je bila izuzetno omiljena gde god da se pojavi, želela sam je samo za sebe. U to vreme Ana je bila zaljubljena u nekog kretena koji je nije ni primećivao, a nije prestajala da priča o njemu. Koliko god da me je to nerviralo i bolelo, zavidela sam tom idiotu.
Onda sam je jednog vikenda pozvala da dođe u našu porodičnu vikendicu nadomak Beograda. Naravno da je opčinila i moje roditelje i mlađu sestru, skoro da su se otimali ko će joj veće gostoprimstvo ukazati. Jedva sam čekala da padne noć i da odemo u sobu u kojoj treba da spavamo zajedno. Ona je brzo zaspala a ja sam se tresla od uzbuđenja što je tako blizu mene, što mogu da joj osetim telo i celu noć sam provela gledajući je kako diše. Spavala je tako spokojno da mi je ličila na anđela, jedva sam se suzdržala da je ne poljubim jer sam znala ako je poljubim tada, želeću da je ljubim doveka.
