Ova mala priča se dogodila Francu Kafki, slavnom piscu, koji je jednom bio svedok “tragedije” koju više nije mogao da ignoriše. Priča je uistinu inspirativna i iz nje svi mi možemo nešto da naučimo
Dok je živeo u Berlinu, Kafka je imao običaj da šeta parkom svakog dana. Prema priči, tamo je jednom naleteo na devojčicu koja je bila u suzama. Upitao ju je zašto je tako tužna i devojčica mu je odgovorila da je izgubila najdražu lutku. Kafka je ponudio da joj pomogne u traženju i dogovorili su se da se na istom mestu nađu sledećeg dana.
Naravno, sledeći dan nisu mogli da pronađu lutku. I pisac je odlučio da sastavi pismo za devojčicu koje je “napisala” lutka. Idući dan doneo je pismo i naglas ga pročitao devojčici.
” Molim te ne budi tužna, otišla sam na put da vidim svet. Pisaću ti o svim svojim avanturama”.
Tokom nekoliko nedelja, Kafka i devojčica su se redovno nalazili u parku i Kafka je pročitao sva pisma koje je navodno pisala lutka. Činilo se da njegova nova prijateljica pronalazi utehu u tim pismima.
Nedugo nakon toga, Kafki se pogoršalo njegovo stanje izazvano tuberkulozom i morao je da se preseli kako bi više vremena mogao da provodi u sanatorijumu u Beču. Tokom poslednjeg sastanka s djevojčicom, Kafka joj je doneo lutku. Naravno, bila je drugačija od one koju je devojčica izgubila. Ali lutka je u rukama držala malo pismo u kojem je pisalo:
“Moja su me putovanja promenila…”
