Naslovna zabava Imaju li psi svest o sebi?

Imaju li psi svest o sebi?

131
1
PODELI
Imaju li psi svest o sebi foto Pixabay

Čovekov najbolji prijatelj ne uspeva da prođe najpoznatiji test o postojanju samosvesti. Ipak, neki smatraju da je reč o nedostatku testa i da bi ga trebalo prilagoditi našim ljubimcima.

Šta bi se desilo kad biste svom psu, recimo na njušku, zalepili papirnu tačku i postavili ga ispred ogledala? Verovatno se ne bi dogodilo ništa posebno. Možda bi onjušio ogledalo, možda bi vas zbunjeno pogledao, ali ne bi reagovao na novi modni detalj. Ukoliko ni vama nije jasno zbog čega biste postavili psa ispred ogledala i lepili po njemu, odgovor je da upravo tako izgleda test kojim se utvrđuje ima li životinja svest o sebi, piše sajt MAGAZIN PAS.

Prema rezultatima ovog testa, psi nemaju samosvest. Ponašanje koje je pokazatelj svesti o svom telu i identitetu jeste dodirivanje dela tela gde se nalazi tačka, nakon što se ugleda sopstveni odraz. Pozitivne rezultate postigli su osim, očekivano – čoveka, neke vrste primata, delfina i ptica, i jedan slon. Psi nisu reagovali na marker.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je ovaj način sprovođenja eksperimenta jednako primenljiv za sve ispitivane vrste. Roberto Cazzola Gatti je objavio zanimljiv članak koji se bavi upravo alternativnim načinom utvrđivanja postojanja svesti o sebi i sopstvenom telu kod pasa. On je pošao od pretpostavke da čulo vida nije primarno čulo kojim se psi služe, i da bi trebalo pokušati s eksperimentom koji bi angažovao njuh. Kao dodatnu slabost dotadašnjih istraživanja naveo je i to što su zaključci izvođeni nakon ispitivanja samo jednog psa, ne uzimajući u obzir njegovu starost i pol.

Gati je izveo istraživanje četiri puta u toku iste godine, ponavljajući test na početku svakog godišnjeg doba. Grupu ispitanika činila su četiri odrasla mešanca – jedan mužjak i tri ženke, a eksperiment je izveden na njima poznatom terenu. Gati je prikupio uzorke urina svakog psa, a eksperiment je izgledao tako što bi pre izvođenja psa, uzorci slučajnim redosledom bili poređani u zemlju – četiri s uzorcima urina svakog od pasa i jedan neutralan, kontrolni. Psi su izvođeni pojedinačno, a novi uzorci su postavljani kad god bi se ispitanici smenili. Nakon što bi se psi pustili u eksperimentalni kavez, mereno je vreme zadržavanja i njuškanja uzoraka, kao i to koliko bi se pas približio svakom. Nakon što bi svi psi prošli testiranje, puštani su zajedno u kavez.

Kako su sva četiri psa pokazala više interesovanja za tuđe mirise nego za svoj, Gati zaključuje da psi razlikuju sopstveni miris od tuđih i da su svesni svog tela. On ostavlja otvorenim pitanje da li se tu radi o prepoznavanju sopstvenog Ja, ili samo o razlikovanju svog tela i onog što mu telesno pripada, od tuđih. Ne misli da je dovoljno dokaza za to da pas može da zamisli sam sebe.

Magazin pas

Comments are closed.