Kao pojedinci, programirani smo da budemo dobri, dok drugi bivaju zli, odnosno egoističniji, a naučnici su to pokazali matematičkim modelom koji može objasniti evoluciju ljudske ličnosti
Tim naučnika sa univerziteta Egzter razvili su matematički model za istraživanje toga zašto su neki pojedinci altruistični i generalno pozitivno nastrojeni prema drugima, dok su drugi skloniji egoizmu, manipulacijama i ponašanju koji bi tumačili kao “zlo”.
Već duže vreme biolozi koriste teoriju rodne selekcije da bi objasnili kako neke životinje usvajaju altuistično ponašanje na svoju štetu. Na primer, pčele radilice će rizikovati sopstveni život da bi pripomogle dobrobiti svoje majke – pčele matice.
Ipak, ta teorija ne uspeva da objasni ulogu genetskog polimorfizma, koji podstiče raznolikost unutar neke populacije. Takođe, ne objašnjava zašto se čini da su neke jedinke genetski programirane da pomažu drugima celi život i žive kraj drugih koji bez problema iskorištavaju njihovu velikodušnost i “dobrotu”. Za svoje su istraživanje naučnici koristili mikrobe koji žive u kolonijama, poput gljivica.
Prema tom su modelu otkrili da se ponašanje pojedinaca može razviti određeno skupom naslednih genetskih sklonosti. Na primer, njihovo ponašanje može se predvideti prema odnosu koji imaju prema drugim članovima zajednice kao i prema svojoj okolini, umesto da je to ponašanje direktan odgovor na ono što osećaju ili iskuse.
“To znači da je količina truda koju pojedinci ulažu u “javno dobro” strogo genetski određena – rekao je dr Saša Dal, autor studije.
Objasnio je da je kod ljudi to ponašanje fleksibilnije, ali u osnovi je genetski određeno kao i kod svih drugih vrsta.
newsweek.rs
