2. Promenite svoj stav da morate biti fini sve vreme. Velika je razlika između lične želje da budete fini i moranja da budete fini. Prvo je ono što dolazi iz vaše glave i srca, a drugo je ono što vam predstavlja teret, a samim tim vas i opeterćuje, što negativno utiče na vaše mentalno zdravlje. Ukoliko “fine” osobe odbiju da urade nešto za nekoga, to je obično povezano sa ličnim negativnim mislima:
“Sebičan sam, jer ne pomažem svojim prijateljima sve vreme” ili “On/ona me neće voleti, jer ne radim uvek sve što poželi”, kao i emocijama: osećaj krivice i strah od odbacivanja. Ukoliko ste isuviše fini, morate imati na umu da niko ne očekuje da budete fini sve vreme, jer to nije ni razumno ni realno.
3. Razlikujte osećaj želje da budete ljubazni od osećaja moranja da uradite nešto za druge. Stiv Džobs je govorio: “Vaše vreme je ograničeno, zato ga ne gubite na proživljavanje tuđih života”. Kada su zahtevi, ali i ljubaznost u pitanju, morate praviti selekciju: kada ćete biti ljubazni, jer to želite, a kada nećete, ako zahtevi drugih prelaze vaše granice tolerancije i potrebe da pomognete.
4. Ne pokušavajte da udovoljite svima, naročito sve vreme. Niko ne može konstantno da zadovoljava želje drugoga, zato i ne pokušavajte to.
Profesor Preston Ni kaže da je važnije da vas drugi poštuju, nego da im se dopadate. Najpre “zaradite” poštovanje, tako da vaša velikodušnost – kada je podelite, zaista bude cenjena. Važno je da kažete “ne” ukoliko je ono opravdano, jer odajete utisak osobe koja ima karakter, bori se za svoja prava i kojom ne možda da manipuliše svako kada to poželi. Pre nego probate da udovoljite drugima, udovoljite sebi, što naravno ne isključuje bitnu stavku, a to je da ne budete samoživi i egocentrični.
5. Naučite kako da kažete “ne” – nežno, ali čvrsto i ubedljivo. Za ovu veštinu, potrebno je da uvežbate umetnost komunikacije – kako da odbijete nekoga na “fin” način, tako da ne stvorite jaz među vama. Lekcija o izgovaranju “ne” kada je to potrebno, podstaknuće vašu samouverenost i učvrstiti vaš položaj sa obe noge na zemlji. “Samo ako govorite ne, bićete koncentrisani na stvari koje su zaista važne”, Stiv Džobs.
6. Vi niste odgovorni za tuđa osećanja. Možda ponekad osećate obavezu da radite stvari za druge, kako se oni ne bi osećali loše, ali to nije rešenje, jer tako ne pomažete sebi i svojim osećanjima. Kada više puta usrećujete ljude, mimo svoje želje ili potrebe, to postaje navika koja vremenom prerasta u teret i opterećenje, jer razvijate mišljenje da će drugi ljudi biti nesrećni ako ih ’sada ostavite’.
U ovakvim situacijama, važno je upamtiti da, dok god ste fer, razumni i savesni – niste odgovorni za tuđa osećanja. Ukoliko odbijete njihove nerazumne zahteve i njima se to ne dopadne, neka, pustite ih. Vremenom će preboleti, a vas će naučiti da tretiraju sa mnogo više obzira i respekta.
7. Za one koji vas uzimaju “zdravo za gotovo” – manje je više. Više pute ste čuli za izreku: “Ljudi ne znaju da cene nešto, dok to ne izgube”. Ekonomija funkcioniše po principu ponude i potražnje: što je nešto više dostupno na tržištu, manja mu je vrednost. Isto pravilo važi i za ’ekonomiju’ ljudskih odnosa.
Kada je reč o nezahvalnim ljudima, što ste finiji i više im dajete, manje cene ono što nudite. Zašto bi vas cenili kada sve dobijaju tako lako, a vaše davanje se čini kao neiscrpno? Pomozite sebi kada je to neophodno i ograničite svoje davanje ljudima koji to ne cene, postavljajući standarde sopstvene velikodušnosti, što uključuje: međusobno poštovanje, razmatranje, uvažavanje i reciprocitet.
