Postoje ljudi koji oko sebe šire radost.
Jednostavno, spontano. Gde se pojave – svane sunce. I kad odu našim bićem odjekuju zvona njihovog smeha i njihova radost traži svoj dom u našoj duši.
Takvi su da niko pored njih ne može biti nedodirnut. Kao da su sazdani od nekakvih opeka smeha i igre, dovedeni iz nekog boljeg sveta i nastanjeni kao dobri gosti među nama. Ozbiljni su kao odrasli i istovremeno jednostavni poput dece. U svojoj radosti pronalaze i snagu. I za sebe i za druge. Poteškoće im ne stavljaju na lice smrknutost. Vedrina je njihov životni moto.
Često poželimo da budemo kao oni. Ili da im makar budemo dobri prijatelji. Da se što češće možemo napajati na izvorima njihove ozbiljne bezbrižnosti.
A oni su zaista oduševljeni.
Svime, baš svime, zvukovima, bojama, vetrom, talasima, listom jesenjih toplih boja, dobrom knjigom, novim susretom… Pa ne znaš šta je kod njih najvažnije.
Ili oduševljenje rađa radost, ili njihova unutrašnja vedrina rađa oduševljenje. Kao da se takmiče oduševljenje i radost – ko će više doći do reči.
Hvala životu što takvi postoje.
alternativainformacije.com
