Možda zvuči neverovatno, ali gojaznost ima veze s pamćenjem, tačnije, epizodnim pamćenjem.
Istraživanje sprovedeno na 50 dobrovoljaca pokazalo je da je gojaznost povezana sa lošijim “epizodnim pamćenjem”, zahvaljujući kome se osoba seća scenarija iz prošlosti s početkom, sredinom i krajem. To je prirodan oblik pamćenja jer mozak na taj način lakše slaže sećanja, a osoba svoj život vidi kao hronološki sled događaja koje deli u poglavlja s obzirom na najvažnije događaje i prekretnice, prenosi Klix.ba
Epizodno pamćenje je vrsta dugoročnog pamćenja koje se formira u delu mozga pod nazivom dorzalni hipokampus, a zaslužan je za autobiografska sećanja, na primer, sećanje na poslednje druženje s prijateljima, ali i poslednji konzumirani obrok.
Stručnjaci za gojaznost sve češće proučavaju vezu između dorzalnog hipokampusa i epizodnog pamćenja jer se smatra da ima važnu ulogu u regulaciji ishrane.
Rezultati istraživanja pokazali su da je kod gojaznih ljudi sećanje na nedavni obrok manje snažno, zbog čega češće posežu za novim. U testu pamćenja učestvovalo je pedeset osoba čiji je indeks telesne težine iznosio od 18 (zdrava težina) do 51 (vrlo gojazne osobe). Trebalo je da “sakriju” predmete u različite vremenske periode i u različite situacije prikazane na kompjuterskom ekranu. Kasnije se od njih tražilo da se prisete šta su sakrili, kada i gde.
Gojazne osobe imale su za 15 odsto slabiji rezultat od mršavijih ispitanika iz istraživanja. Kod osoba s većim indeksom telesne težine primećena je slabija slikovitost kada je o pamćenju reč, ali nisu ništa zaboravile, rekla je za BBC dr Lusi Čeke sa Univerziteta u Kembridžu. Istraživanje upućuje na to da slabije sećanje na nedavno konzumiran obrok koji ostavlja slabiji trag u pamćenju debljih ljudi verovatno utiče i na njihovu slabiju sposobnost regulisanja količine hrane i obroka kasnije, zaključuje dr Čeke.
Hormon gladi ima veliku ulogu u tome koliko hrane unosimo u organizam, a od ranije je poznato da na to utiče i naš mozak. Uočili smo mehanizam po kom debljina podstiče samu sebe, kaže dr Čeke i dodaje da je koncentrisanost na hranu prisutna kod svih ljudi, ali da je izraženija kod gojaznih.
telegraf.rs
