U jednom trenutku, sinulo mi je da su najprljavije kuće obično i one najsiromašnije, iako ne postoji objektivan razlog za to, jer i stare stvari mogu da budu sasvim uredne.
Zaključila sam sledeće: prljavština nije dokaz da vam je teško u životu. Prljavština je stanje uma. Ona odražava način na koji razmišljate. Shodno tome, budući da su siromaštvo i prljavština povezani, i siromaštvo je stanje uma.
Moj zaključak iz ove priče bio bi sledeći: Siromaštvo se odražava u prljavim rukama.
2. ŠKRTOST
U srednjoj školi, imala sam divnu nastavnicu književnosti. Mozak joj je radio na neverovatan način, a moć zapažanja bila joj je ogromna. Jednog dana, dok smo na času raspravljali o tvrdičluku, dala je svoju definiciju škrtosti koja mi je ostala urezana u pamćenju: “Škrtost znači piti iz rasparenih i polupanih šoljica, dok u kredencu čuvamo nov i neotvoren komplet” – glasila je njena rečenica koju i danas pamtim.
Takvu situaciju zatičemo u mnogim domaćinstvima. Kao što novac čuvamo za crne dane, tako i najlepše komade posuđa čuvamo za posebne prilike. Međutim, problem leži u tome što posebne prilike retko nailaze, a crni dani su neizbežni.
Ako sve vredno u svom životu čuvate za bolju budućnost, ta budućnost nikada neće doći. Zato povadite sve te stvari koje godinama skupljaju prašinu u budažcima, ormarima i kredencima, i počnite da ih koristite. Svaki dan je poseban.
Ako život provodite ulažući sve nade u budućnost koja će biti bolja, život će vam biti očajan.
3. KOMPLEKS PEPELJUGE
Poznavala sam ženu koja je dvadeset godina štedela kako bi ispunila svoj stan i kupila kuću sa velikim dvorištem.
Bila je samohrana majka dve devojčice, koje je odgajila gotovo isključivo na supama. Njihova odeća bila je uvek ista – koliko god da su devojčice rasle, nisu dobijale nove komade odeće, već im je majka samo prišivala različite komade tkanine na odeću koju su prerasle. Devojčice su, razumljivo, bile strašno nesrećne…
