Najviši muškarci na svetu žive u Holandiji, a najviše žene u Letoniji. Gde se nalazi Srbija na listi zemalja sa najvišim stanovništvom?
Prema rezultatima do sada najveće studije o ljudskoj visini, Holanđani i Letonke su najviši na planeti, a za porast visine ljudi u prethodnih 100 godina zaslužni su pre svega kvalitetnija ishrana, bolja higijena i zdravstvena zaštita
Odrasli muškarci i žene danas su u proseku viši nego što su njihovi preci bili pre jednog veka. To je utvrdila globalna studija koja se bavila visinom ljudi u 187 zemalja između 1914. i 2014. godine. Najviši muškarci današnjice, prema ovim nalazima, jesu Holanđani sa 182,5 centimetara, dok su taj epitet pre stotinu godina nosili Šveđani, pišu National geographic/Politika.
Među damama najviše su Letonke sa 169,8 centimetara. U posmatranom periodu najviše su porasle Južnokorejke, čak 20 centimetara, a među muškarcima Iranci, koji su prosečno postali viši za 16,5 centimetara.
Srbija na listi najviših nacija na svetu
Iako su u poslednjih 100 godina zabeležili rast visine, i muškarcima i ženama u Srbiji u proseku nedostaje još po dva centimetra da bi bili najviša svetska nacija. Sa prosečnim povećanjem visine od 13,2 centimetra od 1914. godine, jači pol našao se na osmom mestu najviših naroda, dok su dame u Srbiji od početka Prvog svetskog rata porasle prosečno 15,7 cm i sada se nalaze na petom mestu u svetu.
Jedan od autora studije objasnio je da su za rast visine u svim zemljama u prethodnih 100 godina zaslužni pre svega kvalitetnija ishrana, bolja higijena i zdravstvena zaštita. Iako i genetika ima uticaja na visinu pojedinca, kada je reč o proseku za jednu zemlju nasledni faktori su manje značajni, ocenio je ovaj stručnjak za britanski Guardian.
Viši ljudi duže žive?
Direktor Škole javnog zdravlja na londonskom Impirijal koledžu i koautor istraživanja Elio Riboli otkrio je koje su prednosti veće visine: „Dobra vest je da biti viši znači i duži životni vek, jer se pokazalo da viši ljudi imaju manji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, a takođe zarađuju više i obrazovaniji su.”
S druge strane, međutim, postoje naučni dokazi da je veća visina povezana sa povećanim rizikom od nastanka određenih vrsta kancera (debelog creva, dojki, jajnika).
Evropljani zauzimaju prvih deset mesta
Osim što je u svim državama uočen prosečan rast visine stanovništva u poređenju sa 1914, studija je potvrdila stare podatke da su muškarci viši od žena, a otkrila je i da Evropljani zauzimaju prvih deset mesta na ovim listama kada je o oba pola reč. Nasuprot stanovnicima Starog kontinenta, na drugom kraju liste, kao najniži, nalaze se muškarci Istočnog Timora (159,8 centimetara) i žene iz Gvatemale (149,4 centimetra), koje su i pre jednog veka takođe bile najniže rastom.
Razlog za brigu, prema mišljenju istraživača, jesu podaci za podsaharsku Afriku, gde je početkom 20. veka uočen rast visine, dok se poslednjih godina beleži suprotan trend čiji uzroci leže u nedostatku hrane i zdravstvenoj krizi.
Studija je još pokazala da su stanovnici SAD-a prestali da rastu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, odnosno da su za sto godina porasli svega pet, šest centimetara. Tako su 1914. godine bili na trećem i četvrtom mestu na planeti, dok su sada na 37. i 42. mestu. Kao glavni krivac za takav rezultat navodi se loša ishrana.
Na istraživanju sprovedenom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom radilo je oko 800 stručnjaka širom sveta, koji su podatke dobijali iz oko 1.500 izvora, uključujući vladine studije i vojnu statistiku. Podaci o visini značajan su pokazatelj kvaliteta ishrane i zdravstvene zaštite, što je tesno povezano sa ukupnim ekonomskim razvojem zemlje, naveli su stručnjaci.
