Takozvano “pregorevanje” nije samo rezultat previše rada. Uzroci su mnogo dublji…
Pregorevanje Često za nekoga ko previše radi kažemo “izgoreće”, “pregoreće”, “izgoreo je” i slično. Fenomen pregorevanja, u vidu psiho-fizičke iscrpljenosti, javlja se kada naš unutrašnji mehanizam protrstuje protiv svakog zahteva spoljašnosti i unutrašnjosti. To je onaj dobro poznati momentalni otpor prema ideji kao što je najobičnije podizanje čaše sa stola, piše Newsweek.
Pregorevanje je priznata dijagnoza od 1974. godine kada je nemačko-američki psiholoh Herbert Grojdenberger primenio termin na sve veći broj slučajeva “fizičkog i mentalnog kolapsa izazvanog preteranim radom ili stresom”.
Odnos između stresa i anksioznosti je od ključnog značaja, jer upravo on diferencira pregorevanje od uobičajene iscrpljenosti koja je s vremena na vreme neizbežna za svako živo biće na planeti.
Iscrpljenost koja se javlja pri pregorevanju, s druge strane, spaja intenzivnu želju za ispunjenjem cilja sa mučnim osećanjem da ga je nemoguće dostići i anksioznošću povodom zahteva koji stalno stižu i predstavljaju nepremostivu distrakciju.
U ozbiljnijim slučajevima pregorelosti, osoba ispoljava pasivnu želju za nestankom sveta, gašenjem osećanja, pozitivnih i negativnih, jer upravo ona ometaju njegov mir podsećanjem da zahtevi sveta čekaju.
Pregorevanje je osećaj istrošenosti svih unutrašnjih resursa i nemogućnost oslobađanja od podsvesne ideje da je život u stvari nešto što vas muči. Ovo stanje razlikuje se od suicidalnog, pre svega u pasivnosti, a dalje i u pomirljivom stanju prema životu kao takvom.
Za pregorelu osobu, čak i najprijatnije stvari – kao što je odlazak na plažu – mogu biti mučne jer otvaraju veliku dilemu između isključivanja (psihičkog i isključivanja telefona) i bivstvovanja s nervirajućim osećajem da je “posao proganjač” uvek tu ida će svakog trenutka krenuti talasi mejlova, SMS, vajber, VacAp i ostalih poruka.
Iako pregorelost napreduje kako se posao infiltrira u sve više sfera života, on nije nije jedino što dovodi do pregorevanja. Elektronska komunikacija i društvene mreže sve više dominiraju našim životima, a pravi nivo psiholoških posledica ove neverovatno brze tranzicije u načinu života, tek će biti shvaćen u budućnosti.
Osećaj anksioznosti koji se javlja zbog gomile neodgovorenih poruka javlja se ne samo zbog posla, već i zbog elektronske reformulacije međuljudskih odnosa u kojima posvećenost određenoj osobi stalno traži “elektronsku potvrdu”. Jednostavno rečeno – ako zi značim, odgovaraćeš na moje poruke, delićeš i lajkovaćeš moje statuse i tako dalje u nedogled na svim ravnima društvenih mreža.
Iako je stanje pregorelosti bilo je poznato i drevnim lekarima kao što su Hipokrat i Galen, usled ovih novih okolnosti svakodnevnog života, pregorevanje je sve rasrostranjeniji fenomen. Ono je bazirano na suštinskoj ljudskoj potrebi za vremenom i prostorom bez zahteva i očekivanja spoljašnjeg sveta.
