Pamet nije ono kada ste u društvu najbolji u igri “zanimljiva geografija”. Ako ste zaista natprosečno inteligentni najverovatnije je nećete ni igrati, jer nemate s kim.
Usud pameti jeste da ona nema prijatelja… ili ih je bar vrlo malo. Nedavno istraživanje je potvrdilo ono o čemu se do sada samo šuškalo, a to je da visoka inteligencija „ugrožava“ društveni život. Studija objavljena u časopisu “British Journal of Psychology” govori o istraživanju koje je sprovođeno nekoliko godina, gde je praćen život odraslih starosti između 18 i 28 godina.
Kao što se i moglo očekivati, oni koji se najviše druže su najsrećniji. Ipak, za one visoko inteligentne nije baš tako, jer društvo njih ne čine srećnim. Sreća u njihovom životu je obrnuto proporcionalna broju ljudi koje susreću.
Još od kad su ljudi polako prelazili iz faze lovaca u fazu sakupljača, inteligencija je počela da se razvija. Ljudi su počeli da se prilagođavaju životu na jednom mestu. Oni koji su shvatali kako da se prilagode su bili najpametniji, pa su i preživljavali. Prevedeno na jezik današnjice, viskointeligentni ljudi konstantno rešavaju probleme koji imaju veze sa usavršavanjem života i oni nemaju vremena za druženje jer im je socijalizacija gubljenje istog.
U današnje vreme ljudima više nisu potrebni drugi da bi preživeli. Zajednica više nije oslonac. Međutim, u današnje konformističko vreme potreba za usavršavanjem iako konstantna ipak zahteva socijalizaciju, zbog čega su inteligentni pomalo u škripcu.
Analizom broja Fejsbuk prijatelja utvrđeno je da osoba može imati hiljade prijatelja, ali samo 27 odsto njih smatra relevantnim, a sa samo 4 odsto ima kontakte. Pametnom drugi nisu izvor sreće, već ono što sami mogu da stvore ipoboljšaju život.
