Autor: Ivan Điković
Planeta zemlja, negde krajem 21. veka. Otkriće udaljene planete na kojoj postoji razuman život usmerilo je ljudski rod da razvije tehnologiju kretanja koja će da nas otisne do zvezda. Čovečanstvo slavi devičanski let prvog, pravog, svemirskog broda koji će da napravi kontakt sa drugim razumnim životom. Stotine muškaraca i žena je regrutovano i pripremljeno na višegodišnje putovanje u letelici u koju smo ugradili vrhunac ljudske tehnologije.
Godinama kasnije, ostvarili smo prvi kontakt.
Razumna vanzemaljska rasa, višestruko naprednija od zemljana, dočekala nas je prijateljski i gostoljubivo.
Tehnologija prevođenja moždanih talasa razbija jezičku barijeru.
Razumemo se sa domaćinima.
Vanzemaljci radoznalo obilaze zemaljski svemirski brod. Kapetan je predusretljiv i pripravan da vrhovnom poglavaru vanzemaljske civilizacije objasni sve do najsitnijih detalja.
Vanzemaljac – Čini se da ste tokom putovanja imali niz nepredviđenih teškoća?
Kapetan – Kako to mislite?
Vanzemaljac – Prema planovima koje ste nam ljubazno pokazali, vaš brod bi trebalo da izgleda sasvim drugačije. Imali ste problem u kvantnim skokovima kroz asteroidno polje? Oštećenu superstrukturu ste morali na licu mesta da popravljate? Pa vi nemate ni jednu prostoriju koja je usaglašena sa originalnim projektima?
Kapetan – Ne, ne, putovanje je bilo zaista udobno.
Vanzemaljac – Ne razumem. Čemu onda nepotrebne izmene. Pogledajte samo. Na svakom koraku imate biljne vrste. Razumemo vašu potrebu za kiseonikom i prehrambenim proizvodima, ali zar nije bilo jednostavnije sve ovo smestiti u jednu botaničku baštu?
Kapetan – Ah da. To je problem sa mešovitom posadom.
Vanzemaljac – Nedisciplina? Pa to je neprihvatljivo.
Kapetan – Ne. Ne. Disciplina je na visokom nivou.
Vanzemaljac – Onda zaista ne mogu da razumem uzrok.
Kapetan – Pođimo od početka. Vidite, ja sam se na ovom brodu oženio. Znate kako je, dug je put, ljudi bivaju usamljeni.
Vanzemaljac – Oženio?
Kapetan – Da. Vidite, kod nas su jedinke podeljene na dva pola. Prokreacija je moguća samo ukoliko se dva različita pola udruže i stupanje u takvu trajnu vezu se iz perspektive muške jedinke zove ŽENIDBA.
Vanzemaljac – Jasno. Biološke razlike su vidljive i uočljive. Dakle vi se razmnožavate kooperacionom simbiozom dve proteinski kompatibilne ali ne i gradivno identične jedinke. Evolucija na vašoj planeti je, rekao bih, fascinantna. Izgleda da se na vašem svetu sve opire zakonima entropije. Zašto trošiti malo energije na prostu deobu, kada je potrebno neuporedivo više na… Ali dobro, ostavimo to naučnicima i vratimo se na temu. Meni i dalje nije jasno zašto je ovaj, očigledno sjajno projektovan brod u ovako žalosnom stanju?
Kapetan – To sam i počeo da vam objašnjavam. Naime, moj je primer sledila i posada. Ne možemo biti licemeri, zar ne?
Vanzemaljac – Razumljivo. Nastavite.
Kapetan – Pošto smo, u prvoj godini već imali mnogo parova u, hm, simbiozi, kako kažete, počelo je uređivanje životnog prostora?
Vanzemaljac – Uređivanje?
Kapetan – Da. Vidite, naši simbiotički partneri iz nekog razloga obožavaju biljni svet. Prvo što su nas naterale je da iz botaničke bašte izvadimo i u prostorije rasporedimo biljne vrste, koje bi one posle održavale i negovale.
Vanzemaljac – Naterale? Silom?
Kapetan – Pa, ne bih rekao silom. To je više dogovor, kao neka vrsta kompromisa u kojem njihove želje budu realizovane.
Vanzemaljac – Zaista zanimljivo. Nastavite.
Kapetan – Živeti u paru znači deliti kabinu sa partnerkom. One su ubrzo postale nezadovoljne zato što prostor za stanovanje nema nikakav, kako da se izrazim, lični pečat. Budući da na našoj planeti postoje mnoge, uglavnom iracionalne škole, rasporeda ličnih predmeta unutar životnog prostora, pobornice različitih estetskih pristupa su zahtevale da se enterijer uredi tako da im poveća nivo sreće.
Vanzemaljac – Estetski? Razumem. Uverenje da je lični pečat jedinstven, bez obzira na to što nastaje kao posledica učenja koje je u svojoj suštini matrično. Naknadno, uživanje u tom ličnom pečatu se ponavlja, dok logika, koju na sreću posedujete u maloj količini, ne dovede do realizacije da raspored u svojoj suštini ne može da bude jedinstven. Ipak, to emocionalno bolno otrežnjenje ne dovodi istovremeno i do razumevanja uzroka. Da pretpostavim. Vaše simbiotičke partnerke su zahtevale preuređenje ličnog prostora u prilično jednakim vremenskim intervalima?
Kapetan – Tako je. Ali su zahtevi učestali. Počeli smo da rušimo i pregrađujemo zidove i u prostoru menjamo položaj prostorija za higijenu, prehranu, spavanje.
Vanzemaljac – Kažete da je neznatna promena koordinate vaše simbiotičke partnerke učinila srećnim. Neverovatno. To objašnjava nestandardni raspored unutar prostora za individualno bivstvovanje. Ali zašto su zajedničke prostorije ovako, gotovo kao po slučajnom izboru, raspoređene. Pogledajte, vama je stanovanje potpuno haotično. Kod vas astromehaničari dele stambene blokove sa navigatorima. Individue koje su zaposlene na pripremanju prehrane dele blokove sa višim upravljačima. Ukratko, niste raspoređeni po sistemskim ulogama, i sve je u haosu. Umesto jedne sale za projekciju snimljenog imate dve. Imate čak četiri prostorije za kolektivnu prehranu umesto jedne. Ogroman prostor u botaničkoj bašti je ogoljen i sve što raste je najniže rastinje. Nekadašnji sistemi za ventilaciju umesto ka mašinama za preradu atmosfere vode do prostorija u kojima se nalaze magacini tečnosti za čišćenje, OH molekularne grupe, a i ona je u flašama malog kapaciteta umesto u buradima. Bušeni su hodnici koji zaobilaze ili idu paralelno sa postojećim hodicima, koji su zaključani u u koje pristup nije logički moguć. Ništa mi nije jasno.
Kapetan – Eh, dragi moj prijatelju. Mogu li tako da vas nazovem? Prijatelju. To i ja teško da mogu da razumem. – Izgovarao je kapetan, uzdišući.
Vanzemaljac – Empatija u porastu! Počinjem da razumem vašu psihologiju. Vi ste pripravni da mi odate tajne, samo zato što će to da vas dovede u psihičko stanje olakšanja, iako će u fizičkom univerzumu sve da ostane nepromenjeno. Neponovljivo. Očekujem nastavak.
Kapetan – Prvo su se žalile kako žele da imaju mogućnost izbora prilikom projekcije filmova. To je, kako da vam objasnim, unapred snimljena…
Vanzemaljac – Problemska radnja koja kod vas izaziva određene kompleksne emocije. Vrsta narkotika koja ne ostavlja fizičke posledice.
Kapetan – Recimo da je tako. Bunile su se žanrovski.
Vanzemaljac – Da. Nisu htele da osećaju istu emociju kao i vi, u istom trenutku. Ali, zašto nisu jednostavno sačekale svoj red i sebi emitovale željeni sadržaj.
Kapetan – Zato što su želele da budu u našem društvu i da nas nateraju da osećamo iste takve emocije.
Vanzemaljac – Ali vi ih svakako niste osećali?
Kapetan – Naravno da nismo. Ali smo lagali da jesmo.
Vanzemaljac – Zašto?
Kapetan – Zato što su, u slučaju da im kažemo istinu, one bile pripravne da nam u direktnoj komunikaciji, verbalno i neverbalno izazovu loše emocije.
Vanzemaljac – Loše emocije. Trenutak. Ah da. Izazvali bi kod vas emocije koje bi vas usporile u racionalnom razmišljanju i efikasnom obavljanju svojih svakodnevih zaduženja, sve dok im istinu ne zamenite neistinom, u kom slučaju bi one osetile pozitivnu emociju, koja u vašoj biologiji oslobađa hemikalije koje daju energiju i fokusiraju vas na rad. A onda bi i vi doživeli slično stanje. Da, simbiotička bića su uvek zanimljiva i kompleksna.
Kapetan – Dobro ste zaključili. Na isti način su organizovale prehranu, pa smo od jednog restorana, kako mi nazivamo prostorije u kojima unosimo gradivne materije u sebe, napravili četiri. I to tematska četiri.
Vanzemaljac – Tematska?
Kapetan – Sadržajno. U svakom od njih bi se služila hrana po srodnim recepturama, i načinima pripremanja, koji potiču iz neznatnih razlika u našim društvima na našoj planeti?
Vanzemaljac – Društvima?
Kapetan – Društva su podskupovi unutar našeg velikog skupa jedinki.
Vanzemaljac – Odlično. Matematika, jezik univerzuma. To su, kažete, grupe jedinki koje imaju najmanji zajednički imenitelj. Ili nekoliko zajedničkih imenitelja svojstvenih samo toj grupi.
Kapetan – Upravo tako. I zato imamo italijanski, kineski, francuski i restoran u kojem se proizvode sve vrste prehrambenih materija.
Vanzemaljac – Kineski, francuski?
Kapetan – Imena nekih od skupova.
Vanzemaljac – Ali čemu onda zadržavanje onog restorana koji obuhvata sve vrste gradivnih materija?
Kapetan – Zato što su one nekada neodlučne, pa žele da imaju mogućnost izbora.
Vanzemaljac – Zar ne mogu da pređu u drugu prostoriju za prehranu?
Kapetan – Mogu ali onda izgledaju kao da su kapriciozne?
Vanzemaljac – Kapriciozne?
Kapetan – Često menjaju mišljenje.
Vanzemaljac – Zašto žele da prikriju da su promenile mišljenje?
Kapetan – Smatraju da im to umanjuje ugled.
Vanzemaljac – U vašem odnosu prema njima kao simbiotičkim partnerima?
Kapetan – Ne. U odnosu drugih žena prema njima.
Vanzemaljac – Zašto?
Kapetan – Konkurencija.
Vanzemaljac – Ali zar simbioza već nije ostvarena? Ne razumem o kakvoj konkurenciji se radi?
Kapetan – Pa, o tome da druge žene ne iskoriste njihovu navodnu slabost i…
Vanzemaljac – Ooo…ovo je jedinstven slučaj. Višestruka simbiotiča povezanost u potencijalu. Pa zar onda nije slabost otkrivati vama, postojećem simbiotičkom partneru istinu, a čuvati se neistinom od potencijala druge simbiotičke veze? Prekompleksno zaista.
Kapetan – Tako je. I botanička bašta je morala da bude ogoljena, zato što su one poželele da uživaju u unošenju hrane u prirodi.
Vanzemaljac – Sjajno. Vašoj vrsti konzumiranje materije u prisustvu još nekonzumirane materije izgleda daje dodatnu energiju za sagorevanje već unete materije.
Kapetan – Nisam nikada o tome razmišljao na taj način?
Vanzemaljac – Još nešto me zanima. Vaša veštačka logička kola, ono što nazivate računarima su na mnogim mestima pokvarena. Prisustvo statičkog elektriciteta i čestica prašine je na izuzetno visokom nivou.
Kapetan – Tako je. Kriva je jambolija.
Vanzemaljac – To je neki parazit? Molim vas, očitavanja kažu da su čestice, bez obzira na prisustvo ugljenika, nežive.
Kapetan – Jambolija. Sintetika. Čupavi materijal. Morali smo da prekrijemo fotelje i podove u komandnoj sobi tim materijalom.
Vanzemaljac – Ali on očito generiše višak elektriciteta. Može da bude poguban u kontaktu sa vašom opremom…
Kapetan – Da, ali su one tvrdile da komandom mostu nedostaje topline.
Vanzemaljac – Ne razumemem. Vaši termostati, s obzirom na stanje u kojem se vozilo nalazi, rade besprekorno.
Kapetan – Znam, to je bila kap koja je prelila čašu. Zato smo mi počeli da pravimo naše tunele.
Vanzemaljac – Vi?
Kapetan – Da, muški simbiotički partneri, kako to vi tumačite.
Vanzemaljac – Ne razumem.
Kapetan – Pa, morali smo negde da se sakrijemo i zajedno provodimo bar delić slobodnog vremena, bez naših, “partnerki”.
Vanzemaljac – A otud ovi tuneli izbušeni u superstrukturi i modifikovani ventilacioni otvori imaju sakrivene ulazno izlazne otvore. Ali, zašto ste sve tunele prokopali i sproveli do magacina sa dezinfekcionom materijom CH2CH3?
Kapetan – Ali to nije tečnost za dezinfekciju. Mi to konzumiramo. A to što vi mislite da su magacini, mi nazivamo rupama, barovima, bircuzima…
Vanzemaljac – Konzumirate CH2CH3? Pa to je korozivno za vaš organizam. Uništava ćelijsku strukturu. Nije mi jasno. Vama je isključivo potreban rastvor H2O i minerala…
Kapetan – Da, ali alkohol, kako ga mi nazivamo, deluje na naš nervni sistem. Smanjuje inhibicije, čini da su nam naše simbiotičke partnerke privlačne, čak i kada smo zbog njihovog ponašanja dovedeni do stanja besa i nervoze. Često, kada konzumiramo previše, zaboravljamo podatke od prethodnog dana. A nekad u tom stanju umemo čak i da odbijemo da se ponašamo u skladu sa diktatom naših partnerki.
Vanzemaljac – Ali posledice su nesagledive. Vaš organizam nije…
Kapetan – Tako je. Posledice su zaista nesagledive. Većina nas, uključujući i mene je već razvedeno.
Vanzemaljac – Razvedeno? Objasnite.
Kapetan – Prekid svake simbiotičke veze sa partnerkom i započinjanje novog, singularnog života, odvojeno od nje.
Vanzemaljac – Dakle, vi ste svojim simbiotskim vezama doveli sebe u psihička stanja u kojima ste svoju volju podredili volji drugog simbiotskog partnera sve dok niste iscrpeli mogućnost da trpite takvu situaciju. Posledica takvog ponašanja je da ste svi zajedno doveli ovo vozilo u stanje u kojem je njegova superstruktura toliko nestabilna, da je svaki trenutak boravka u njemu ogroman rizik a održavanje vozila u ispravnom stanju moguće samo uz nepotreban trošak ogromne količine energije.
Pri tom ste skoro svi ponovo u singularnom stanju, onakvom u kakvom ste bili na početku putovanja, uz razliku da ste, po rezultatima očitavanja vaše biohemije, neuporedivo manje srećni. Bojim se da posedujete osobine koje vas čine jedinstvenom vrstom u galaksiji. Objašnjenje kako ste vi, u vašoj evoluciji, došli do tehnologije da ostvarite kretanje između zvezda zahteva detaljno i podrobno proučavanje vaše vrste.
Kapetan – Zaista. Naši naučnici će da vam pruže sve neophodne podatke o našoj biologiji i kulturi. Hvala vam na vremenu, i ne zamerite, iako se poznajemo ovako kratko, biću slobodan da vas pozovem da prisustvujete proslavi jednog događaja.
Vanzemaljac – Proslavi?
Kapetan – Proslava. To je kolektivno deljenje dobrih emocija uz unošenje prehrambenih materija u organizam i naravno izvesnih količina CH2CH3.
Vanzemaljac – Jasno, prenos emocija u grupi. A šta je razlog zbog kojeg će se taj kolektivni prenos emocija održati?
Kapetan – Ženim se.
https://www.facebook.com/ivan.djikovic
