Durenje je zarazno
Dakle, pretpostavka da se osoba koja se duri oseća ranjivo i slabašno ne stoji. Međutim, upravo na toj pretpostavci počiva uspeh mehanizma takvog ponašanja. Jer ako onaj ko se duri nije povređen, onda nema smisla saosećati s njim ni imati osećaj krivice. To se čini prilično jednostavnim, ali problem je što su duritelji često vrlo uverljivi. Svojim stavom tela i izrazom lica nameću zaključak da su povređeni.
Celo njihovo držanje šalje jednu osuđujuću poruku koja izaziva osećaj krivice.
Ako vas je roditelj kažnjavao durenjem, onda će vam, bez obzira na ovo logično objašnjenje, biti prilično teško prestati da vjerujete da je osoba koja se duri povređena. Osoba koja se uvređeno drži u vama će da budi dečiji osećaj krivice što proizlazi iz bezuslovnog verovanja roditelju koji je takvim držanjem odašiljao poruku: „Kako si mogla to da mi učiniš? Povređen sam!”Međutim onaj ko je u celoj ovoj zbrci osećaja povređen nije osoba koja se duri, nego ona koja je tome izložena. I ako osećaj povređenosti koji pripisujete duritelju (jer vas je on uspeo uveriti da je povređen) uspete doživeti u sebi, napravili ste puno. Prebacili ste pažnju s njega na sebe i doživeli kako je biti ili živeti pored osobe koja ne može zrelo da razgovara o svojoj ljutnji.
Durenje je zarazno. Ako su vam se roditelji, braća ili sestre često držali uvređeno, moguće je da i vi sada slično rešavate ljutnju. U celoj toj priči najveći je problem što nakon prestanka durenja najčešće nema nikakve komunikacije. Budući da je cilj takvog načina ponašanja – kažnjavanje, nakon što je kazna odslužena, obična se komunikacija čini kao nagrada. Nema razjašnjavanja, nema jasnog izražavanja ljutnje, nego se neugodne emocije guraju pod tepih i, malo-pomalo, ono pod tepihom postaje tako veliko da vam treba zaista veliki napor da biste to zaobilazili.
Ako se ubrajate među one koji se dure, razmislite zbog čega to radite. Je li to bio obrazac izražavanja ljutnje u vašoj porodici? Bojite li se otvoreno ući u konflikt i izreći svoje mišljenje? Želite li durenjem izazvati osećaj krivice i uspevate li tako da dođete do nekih ciljeva? Je li vam uvređeno držanje naporno? Možete li da odlučite da ćete sledeći put kada vas netko naljuti ostati u odnosu i razgovarati o svojoj ljutnji?
Ako ste izloženi nekome ko se često duri, bilo da je to vaš partner, koleginica na poslu ili neko treći, znajte da se ta osoba ne oseća povrđenom, nego je u jednom krutom stanju ispod kog se krije kažnjavajuća ljutnja. Nemojte dati da vas uvuče u krug samookrivljavanja. Predložite otvorenu komunikaciju, a ako osoba koja se duri to ne želi, pomirite se s tim da ste napravili sve što ste mogli i zaštitite sebe,
odnosno pokušajte da se, koliko je god to moguće, odvojiti od te osobe. Ne zato da biste je kaznili odbacivanjem, nego zato da biste sebi olakšali celu situaciju i izbegli nametanje osećaja krivice. Durenje je nekonstruktivno i, bez obzira na to što se osoba koja se drži uvređeno u nekom trenutku može osećati kao pobednik, taj obrazac nikome ne donosi dobro. Puno je bolje da se svađate i ostatanete u odnosu u kom struji ljutnja, nego da okrenete leđa i stvorite zid koji na kraju i vodi do obostranog mrtvila i osećaja izolovanosti.
sensaklub.hr
