Komunikacija preko interneta ili porukica s osobom s kojom biste možda želeli vezu može da deluje kao dobra ideja, samo što je poželjno što pre se susresti uživo i tako nastaviti kontakt. U suprotnom, odnos ostaje virtuelan – i dođe kao šok što je ona o kojoj razmišljate kao o svojoj dragoj našla drugog.
Možda se uživo nikad nisu ni sreli, upoznali su se na nekom sajtu. Počeo je neobavezni flert, razgovor o svemu i svačemu, otkrili su da imaju mnogo toga zajedničkog, možda i razmenili brojeve mobilnih telefona pa i preko porukica komuniciraju. Tako su radili godinama, a da se nijednom nisu uživo sreli, i to ne zato što žive u različitim gradovima ili zemljama pa da je susret uživo otežan. A onda, jednog dana, on na njenom profilu na Fejsbuku vidi da je ona s nekim novim muškarcem. I status joj je promenjen, piše da je u vezi. Šta će ona s tim tipom kad joj on, muškarac s početka priče, mnogo više odgovara? Pa hiljadu puta je bolji od tog tipa i s tom damom ima mnogo više zajedničkog!
„Taj tip“ ima jednu veliku prednost nad muškarcem s početka priče: fizički je prisutan u životu te dame. Usudio se da s njom počne nešto konkretno, što virtuelan odnos, ma šta sadržao, nije. Odnos preko interneta može da izazove emocije, nekada veoma snažne, ali ne i da ih zadovolji; zadovoljenje može da pruži samo odnos uživo. A što se više okleva s upoznavanjem i viđanjem uživo, to je teže usuditi se na to – i to je verovatnije da ta osoba nikada neće zaista biti s vama, već će biti s nekim ko nije toliko oklevao.
