Pesimizam, krivica, tuga, depresija, bes, ljubomora… su normalna osećanja koja nas sve s vremena na vreme obuzimaju. Neko im je manje naklonjen, a neko više, ali je dobro imati na umu i drugu stranu ovih negativnih emocija.
U ovo vreme “života” na društvenim mrežama, već smo navikli da ljudi teže da sebe predstavljaju kao srećne i nasmejane sve vreme, dok je stvarnost koja čami iza takve slike možda sivlja i ispraznija nego ikada. Pokazivanje negativnih emocija postalo je znak slabosti, pa ih svim silama krijemo od “prijatelja”, iako je normalno da svako živo biće s vremena na vreme kroz njih prolazi.
Iako se u minus fazi osećamo užasno i dođe nam da se zavučemo pod neki kamen i nestanemo, psiholozi otkrivaju mnoge dobrobiti takvih stanja.
Ovo su dobre strane lošeg raspoloženja:
TUGA nas može navesti da obratimo više pažnje na detalje
Dobro raspoloženje signalizira da se osećamo bezbedno, da nam je situacija poznata, da se sve odvija onako kako mislimo da bi trebalo… – navodi Elite Daily
Loše raspoloženje je signal da nam je situacija u kojoj se nalazimo nova, nepoznata, da je pred nama neki izazov i nešto što zahteva nove informacije i veću pažnju.
Kada smo tužni, više pažnje posvećujemo detaljima i to nas okreće boljem razumevanju sebe i okruženja. Tačnije procenjujemo druge ljude i situacije i otvoreniji smo za promene. Povećava se naša sposobnost da uobličimo svoja osećanja u reči i svoju pojačanu svesnost iskoristimo u kreativne svrhe.
PESIMIZAM nas priprema na sve
Naš povremeni negativan pogled na svet može imati pozitivne posledice. Istraživanja pokazuju da su pesimisti bolje pripremljeni za nevolje koje mogu da nas snađu od optimista, jer ove negativne emocije umeju da anksioznost preobrate u delovanje. Pored toga, pesimizam nas motiviše da usmeravamo više energije na rešavanje problema i da se trudimo više.
KRIVICA pomaže da poboljšamo svoj “moralni kompas”
Svaki put kada uradimo nešto što možda ne bismo trebali, počne da nas izjeda krivica i to pojačava našu društvenu svesnost i potrebu da budemo bolja osoba. Osećaj krivice je način na koji nas mozak kažnjava kada “skrenemo s kursa” i uradimo nešto loše. Ukoliko s vremena na vreme osetimo grižu savesti, to znači da naš moralni kompas još uvek radi.
ANKSIOZNOST pomaže u rešavanju problema
U stresnim situacijama ljudski organizam automatski reaguje sa “bori se ili beži”. Ovo stanje omogućava organizmu da akumulira više energije, srce kuca brže, mišići se bolje napajaju kiseonikom, a nervni sistem je u iščekivanju promene. Sve to nas prirpema za brzo delovanje u opasnoj ili neprijatnoj situaciji. Anksioznost nam tako pomaže da izbegnemo opasnost ili brže iz nje izađemo. Kada ste anksiozni, učinićete sve što možete da izbavite sebe i druge iz situacije koja vam stvara pritisak.
Kojih su to 10 STVARI INTIMNIJIH OD SEKSA, koje jačaju bliskost u vezi – pročitajte OVDE
LUTANJE MISLI može pojačati kreativnost
Kada rešavamo neki važan zadatak, ovo može da nam predstavlja veliki problem, ali ima i svoje dobre strane. Kad odlutamo u mislima, naš um se bavi nekim nerešenim problemima, neostvarenim ciljevima, zaboravljenim idejama i slično. Tada možemo doživeti one “eureka” momente, jer povezujemo stvari koje bi nam inače promakle i pronalazimo nove načine za ostvarenje nekih zaboravljenih ideja, za koje u dato vreme nije bilo rešenja.
“Prosvetljenje” nam dolazi u momentima kada se najmanje nadamo i najmanje svesne pažnje posvećujemo datom problemu – dok se tuširamo, skrolujemo po Fejsu, rešavamo domaći zadatak, popunjavamo neke formulare…
BES nas motiviše da okončamo sukob
U većini situacija bes u stopu prati agresija, konflikt i nasilje. Međutim, postoje situacije u kojima se agresija događa i bez besa. Potiskivanje besa, kao i njegovo puštanje da preraste u agresiju, ostavlja negativne posledice na nas.
Međutim, bes nije uvek zaslepljujuć. On nam može pomoći da aktivno pristupimo nekom cilju. To je neka vrsta alarma koji nas može navesti na dublje razumevanje odnosa sa drugim ljudima i bolje razumevanje drugih ljudi i situacija, ukoliko ga iskoristimo na konstruktivan način.
Ovde pročitajte: Razlozi zašto MRŠAVLJENJE NEKADA NIJE DOBRO
LJUBOMORA nas tera da se trudimo više
Postoje dve vrste ljubomore:
1) zlobna ljubomora – koju izaziva potreba da svi budemo isti i jednaki, po cenu rušenja svega što je izuzetno.
2) benigna ljubomora – koja ima aspekat divljenja i ogleda se u stavu “Ako može on, što ne bih mogao i ja”, “Šta to on ima/može, a ja nemam/ne mogu” i slično…
Ova druga nam, naravno, može doneti dobrobit. Benigna ljubomora nas navodi da dajemo sve od sebe i samim tim, budemo bolji u školi, u poslu, u odnosima sa ljudima… Ona pomaže da dostignemo i neke ciljeve za koje smo mislili da ih je nemoguće dosegnuti.
Kada neko postigne nešto, automatski počnete da zamišljate kako bi bilo da ste vi to postigli i to vas motiviše ne samo da i sami pokušate, već da pokušate svim snagama… Jer, čim je njemu pošlo za rukom, znači moguće je!
besnopile.rs
