“Previše” žena tera ljude da previše razmišljaju, da previše osećaju i da se previše zamaraju, svojom autentičnošću i samopouzdanjem, načinom na koji hoda. Smeje se stomakom, ima nezasit apetit i sklonost prema vatrenim strastima. Sve su oči uperene u nju, ovu atraktivno divlju ženu.
Evo je… Žena koja je “previše”. Ona koja previše voli, previše oseća, previše pita, previše želi.
Evo je, opet zauzima previše prostora svojim smehom, svojim oblinama, svojom iskrenošću i seksualnošću. Njena je prisutnost visoka poput stabla, široka kao planina. Njena energija zauzima previše prostora.
Ona je opasna.
I eto je, ova “previše” žena tera ljude da previše razmišljaju, da previše osećaju i da se previše zamaraju, svojom autentičnošću i samopouzdanjem, načinom na koji hoda. Smeje se stomakom, ima nezasit apetit i sklonost prema vatrenim strastima. Sve su oči uperene u nju, ovu atraktivno divlju ženu.
Oh, ta “previše” žena… Preglasna, preživa, preiskrena, preemotivna, prepametna, preintenzivna, prelepa, preteška, preosetljiva, predivlja, prezastrašujuća, preuspešna, predebela, prejaka, previše politička, preradosna, prezahtevna.
Trebalo bi da se malo stiša i smanji. Neko bi trebalo da je pošalje na mesto gde će biti poštovana. Neko bi trebalo da joj kaže.
Ovde sam… “Previše” žena, s prenežnim srcem i s previše emocija.
Hedonista, feministkinja, tražiteljka zadovoljstva, empata.
Želim puno – pravdu, iskrenost, prostranstvo, lakoću, intimu, aktuelizaciju, poštovanje, da budem viđena, razumljena, želim punu pažnju i ispunjenje svih obećanja.
Prozvana sam prezahtevnom ženom jer želim ono što želim. Nazvali su me zastrašujućom zbog prostora koji zauzimam. Nazivali su me sebičnom zato što se volim. Nazivali su me vešticom jer znam da se iscelim.
Ali ja još uvek rastem… Uprkos svemu. Želim, osećam, pitam, riskiram, zauzimam prostor.
Moram.
Mi, žene koje smo “previše”, vekovima smo bile suočavane s istrebljenjem. Toliko je se bojimo, užasavamo se njene velike pojave, načina na koji traži da bude poštovana i nosi istinu svojih osećanja.
Vekovima pokušavamo da ugušimo “Previše Ženu” – u svojim sestrama, suprugama, kćerima. Pa čak i sada, čak i danas, postiđujemo žene da su previše, zbog njihove veličine, želje, strastvene naravi.
I još uvek… Ta žena raste i jača.
U mom svetu i pred mojim očima, svedočim usponu i rastu žena koje su bile prozvane da su “Previše”. One su poznate i kao Divlje Žene i kao Božanske žene. Kako god se zvale, one su ja i ti, i drago im je da su napokon prepoznate.
Ako su te ikada nazivali “previše”, “preterano emocionalnom”, “kučkom”, “oholom” ili “uobraženom”, verovatno si i ti žena koja je “previše”.
A ako jesi… Preklinjem te, prigrli sve što jesi – svu svoju dubinu, svu svoju veličinu; ne skrivaj se i nikada ne napuštaj sebe, svoju veličinu i svoj sjaj.
Zaboravi sve što si čula – “biti previše” je tvoj poklon; o da, onaj koji može da isceli, motiviše, aktivira, stimuliše, oslobodi i uđe u samo srce stvari.
Ne plaši se svog dara i ne daj da te iko ikada od njega odvrati. Tvoje “previše” je čarolija, ono je lek koji može da promeni svet.
Zato te molim, ženo koja si “previše”: Pitaj. Traži. Želi. Sanjaj. Rasti. Cvetaj. Bujaj. Deluj. Osećaj. Budi.
Dozvoli svojim valovima da rastu, svojoj vatri da gori, probudi i uzbudi nas.
Molim te, ustani.
Potrebna si nam.
Ev’yan Whitney, prevod Angelica Horvatić
