7. PAMETNI“ MAJMUNI
Ako bi smo našli nekoliko majmuna i stavili ih za pisaće mašine, šta mislite, da li bi oni uspeli da otkucaju nešto smisleno? Sigurni ste da nema šanse da se to desi?
Zamislite sada da se u dovoljno veliku prostoriju donese beskonačno mnogo pisaćih mašina i pored njih postavi beskonačno mnogo majmuna koji bi morali tu da sede i kucaju. Ali majmuni ne znaju slova, pa se može reći da će samo sedeti i lupati po mašini. Kada ih je ovoliko, mislite li da postoji šansa da neki od njih otkuca smislenu rečenicu? Verovatnoća za to je jako mala. Ali verovatnoća da jedan od naših majmuna lupajući po tastaturi otkuca jedno celo Šekspirovo delo je 100%. Zašto?
Svaka reč, rečenica, tekst predstavlja određeni niz karaktera. Ako bi majmun slučajno kucao po tastaturi, postojala bi jako mala šansa da se kombinovanjem otkucanih karaktera dobije rečenica iz nekog Šekspirovog dela. Ako bismo vreme kucanja majmuna produžavali, šansa da on otkuca još neku rečenicu bi se povećavala, time bi produžavanje radnog vremena majmuna do u beskonačnost dovelo do toga da on na kraju otkuca kompletno Šekspirovo delo. Deluje neverovatno.
FENG SHUI: Deset saveta za privlačenje ljubavi
8. PARADOKS BLIZANACA
Paradoks blizanaca je, zapravo, eksperiment o Ajnštajn Ovoj teoriji relativiteta u kojoj jedan brat blizanac putuje svemirskim brodom približno brzini svetlosti, dok drugi ostaje na Zemlji. Po povratku na Zemlju, prvi blizanac otkriva da je brat koji je ostao na Zemlji ostario brže od njega. Paradoks se javlja nakon što se razmotri protok vremena iz ugla oba blizanca.
Pošto se blizanac u kosmosu kreće gotovo brzinom svetlosti, njegov sat otkucava čak 86% sporije u odnosu na zemaljski. To znači da blizanac koji putuje stari mnogo sporije, i ako se vrati na Zemlju nakon napunjenih pet godina, zateći će svog brata znatno starijeg, tačnije starog 110 godina.
S druge strane, pošto je kretanje relativno, sasvim je ispravno reći da je blizanac koji je putovao po kosmosu u stvari mirovao, a da se drugi blizanac zajedno sa planetom Zemljom kretao u odnosu na njega velikom brzinom. Stoga bi blizanac koji je sve vreme bio na Zemlji treblo da na završetku putovanja bude mlađi od svoga brata, što je u očiglednoj kontradikciji sa prethodnim zaključkom, i što čini suštinu ovog relativističkog paradoksa.
