Mnogo puta sam videla mamino 13-godišnje zlato kako u parku tuče slabijeg ili ismeva siromašnog dečaka jer nosi roze papuče (koji sasvim očigledno u skorije vreme neće ni imati druge, do te koje je prerasla njegova starija sestra, ili ko zna koliko njih). Mali plače, proklinje sve oko sebe jer nema starijeg brata da nasledi mušku obuću, već “glupu sestru koja je žensko”. Šta ne valja na ovoj slici?
Viđala sam i tatine 15-godišnje princeze kako ulaze u džip muškarca starijeg od njenog oca. Ode dete da uči kod drugarice. I dalje nemaju pojma šta im deca rade, ali prvi su za bespotrebno skupe stvari, svađu s nastavnikom koji im je dao jedinicu i silikonske usne za 18. rođendan.
Verujem da se sve to izvitoperi još od detinjstva. Čujem sa svih strana za neke bolesne dečje igre iz vrtića. Ljubljenje u usta u vrtiću. A roditeljima je smešno. Simpatično. Pusti, oni su deca, sve će to da ih prođe. Proći će, sigurno, ali neće da nestane nego da preraste u nešto još luđe. Još nedoličnije njihovim godinama.
Verujete li da se petogodišnja deca igraju igre Čovek i pas? Pitah koleginicu kakva je to igra, a ona mi, i dalje šokirana, ispriča:
“Došli smo po nju u vrtić, a ona sva prljava na kolenima. Pomislim, pala je. Pitam: Gde si pala, da li te boli? A ona kaže: Nisam pala, igrala sam se čoveka i psa sa Nemanjom. Upitam je: Kako izgleda ta igra? Kaže: Ja idem pored njega na kolenima, a on me vodi. Pitam je potom: Jeste li se zamenili, je li Nemanja kasnije bio pas? Ona kaže: Ne, samo ja.”
Šta nam rade osnovci, ako se vrtićki klinci ovako igraju? Sad ću da vam ispričam!
Deca koja pohađaju drugi razred osnovne škole imaju telefone i sve moguće aplikacije. Majka jednog od njih slučajno je saznala da u odeljenju njenog sina postoje dve vajber grupe – jedna se zove “Dileri droge”, a druga “Seks sa Majom” (Maja je takođe učenica drugog razreda osnovne škole!). Reče mi u poverenju: Svi ga ismevaju što jedini u razredu nema telefon. Svađala sam se mužem da to konačno dozvoli, ali možda je i bolje što neće da popusti…
Gledam je, ne znam šta da kažem, a posle ceo dan mozgam – šta je tu gore, dozvoliti da vam ismevaju i ponižavaju dete ili ga gurnuti u svet svih budalaština koje internet nudi? Nisam pametna… I sve se više bojim.
Šta nudimo mi ovoj deci? Na kakav svet donosimo bebe, a šta čeka ove vesele mališane koji se bezbrižno raduju svemu i jedva čekaju da porastu?
Šta je pametnije – odustati ili odlučiti se na roditeljstvo širom zatvorenih očiju i ušiju?
B.M. / Stil.kurir.rs
